From Wikipedia, the free encyclopedia
Поља је научни часопис за књижевност и теорију који излази од јула 1955. године, са повременим прекидима, до данас.
Часопис Поља регионално препознатљив новосадски часопис у коме су суделовали као аутори водећи књижевници и уметници регионалне уметничке сцене. У својој раној фази, посебно је охрабривао авангардни и неоавангардни израз новосадске и шире, југословенске уметничке сцене.[1] Часопис је излазио са различитим поднасловима: на почетку као Месечник за уметност и културу, од броја 37 (1959) као Лист за културу и уметност, од броја 167 (1973) као Часопис за културу и уметност, од броја 191 (1975) као Часопис за културу, уметност и друштвена питања, од броја 420 (2002) као Часопис за књижевност и теорију. Првобитно излази на латиници, од броја 399 (1992) излази на ћирилици, потом од 2002 поново на латиници, и од броја 480 (2013) опет на ћирилици.[2]
Први број часописа Поља објављен је 1955. године у оквиру новосадске Трибине младих, која је била позната по промовисању нових, авангардних тенденција у ондашњој уметности и посебно књижевности. Све до кулминације југословенске кризе деведесетих, часопис се, с мањим прекидима, редовно појављивао и промовисао најновије тенденције књижевности и уметности. Почетком деведесетих се часопис, због недостатка финансијских средстава гаси, да би се већ крајем деведесетих поново покренуо, у оквиру издавачке делатности Културног центра Града Новог Сада.[3]
Нова Поља су задржала од старог часописа, пре свега, отвореност спрам нових тенденција у књижевности и теоријској мисли, као и континуитет негдашњег културног простора. Данас, овај часопис представља спој различитих генерацијских и стилских праваца, базиран на прошлости и истовремено пратећи актуелан књижевно-уметнички тренутак. Часопис почива на српској, али и регионалној књижевној и теоријској продукцији, нарочито са простора бивше Југославије и средње Европе. Оквир часописа би се могао назвати елиотовским: не борба да неке посебне идеје превладају, већ борба да се интелектуална делатност одржи на највишем нивоу. У новој серији, објављени су, између осталог, тематски кругови посвећени новим читањима традиције, савременој литератури региона, као и белетристички, теоријски и есејистички текстови најрелевантнијих домаћих и страних аутора.[3]
Од новијег времена, часопис је доступан и у електронском облику са могућношћу прегледа архиве.[4]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.