From Wikipedia, the free encyclopedia
Почај (мађ. , рум. ) град је у Мађарској. Почај је један од градова у оквиру жупаније Хајду-Бихар.
| Почај | |
|---|---|
 Име места написано ровашким писмом | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Регија велике северне равнице |
| Жупанија | Хајду-Бихар |
| Срез | Деречке |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 2.642[1] |
| — густина | 53,4 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 10′ С; 21° 29′ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Површина | 49,55 km2 |
  Почај Почај на карти Мађарске | |
| Поштански број | 4125 |
| Позивни број | (+36) 54 |
| Веб-сајт | |
| http://www.pocsaj.hu/ | |
Покрива површину од 96,59 km2 (37 sq mi) и има популацију од 2.642 људи (2015).[1]
Почај се налази у источном делу округа, на ушћу река Берећо и Ер, 32 километра југоисточно од седишта округа, Дебрецина, тик уз румунску границу.
Суседна насеља на мађарској страни границе: Летавертеш са севера, Кишмарја са југа, Естар са запада. Хошсупаљи са северозапада, и Моношторпаљи са северо-северозапада. Њена граница на истоку поклапа се са мађарско-румунском државном границом пиних 4 километра, најближе насеље у том правцу је Фелеђхази ујтелеп (Mihai Bravu).
Поцсај је било древно седиште Почај огранка породице Чире у Алмошду. Године 1415. имање Петра Почајија и Ласла, као и Јаноша Алмошдија и Ласла, потоњи је дао саградити и замак у насељу уз дозволу краља Жигмонда.
Ласло Почаји је погинуо у сељачкој буни 1514. године. Већину имања добили су Јанош и Бенедек Бајони, а остатак Ференц Тахи, Иштван Добо, војвода Трансилваније, а затим Ференц Немет од Сеченија, али је 1552. године насеље постало власништво Петра Корлатовића и бискупа Варада, а касније је постао власништво Ракоцијевих.
током 16. и 17. века, било је познато као село са мешовитим становништвом које је припадало кнежевини Трансилванији и турском царству, где је поред реформираних Мађара живело много православних Румуна. 1743. године православни Румуни су прешли у гркокатоличку веру.
Године 1732. поново је припао варадском бискупу и грофу Дитишеу.
Гркокатолички Румуни су 1755. године чинили већину становништва.
Почетком 19. века власници насеља су гроф Адам Штајнберг и гроф Ференц Зихи, а почетком 20. века највећи власници у насељу били су гроф Агоштон Зихи и римокатоличка бискупија Нађварад.
У 20. веку, после Тријанона, мањинска школа у селу је затворена, а након тога су Румуни у Почају потпуно асимиловани. Данас на румунско порекло подсећају само гркокатоличка црква, нека презимена и локална предања.
Године 2001. 84% становништва насеља тврдило је да су Мађари, 14% роми и 2% Румуни.[2]
Током пописа 2011, 93,6% становника се изјаснило као Мађари, 22% као Роми, 0,3% као Немци и 4,8% као Румуни (6,3% се није изјаснило, због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100% -ат).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 3,2%, реформисани 53,1%, гркокатолици 23,2%, неденоминациони 8,4% (10,7% није одговорило).[3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
