From Wikipedia, the free encyclopedia
Понављање историје или историјски рецидив јесте репетиција сличних или истих догађаја у историји.[1] Концепт историјског понављања различито се примењује на целокупну историју света (нпр. на успоне и пропасти царстава), на понављајуће узорке у историји државних уређења, те на два специфична догађаја који имају упадљиву сличност.[3] Хипотетски, у екстремном случају, концепт понављања историје подразумева облик доктрине вечног повратка, о којој се писало од антике и коју су у 19. веку описали Хајнрих Хајне (цитирао га Валтер Кауфман)[4] и Фридрих Ниче (Весела наука и Тако је говорио Заратустра).[4]
Концепт се често означава фразом „Историја се понавља”. Ово, међутим, у циклусима краћим од космолошког трајања не може да буде стриктно тачно (према Г. В. Тромпфу).[5] У овој интерпретацији понављања, насупрот ничеовској интерпретацији, нема метафизике. Понављање се дешава због докучивих околности и ланаца узрочности.[6] Сличан поглед је и 1763. представио Руђер Бошковић.[7] Пример механизма је свеприсутни феномен вишеструког независног открића у науци и технологији, који су описали Роберт К. Мертон и Харијет Закерман.
Тромпф, у својој књизи Идеја историјске рекуренције у западњачкој мисли, бележи историјски понављане узорке политичке мисли и понашања на Западу од времена антике (стари век).[8] Ако историја има лекције које треба да се науче, исте се парекселанс могу наћи у овим узорцима (примена концепта).
Понављања историје „упадљиве сличности” могу понекад да изазову осећај „склађивања”, „резонанце” или дежаву ефекта (о овоме се у популарној култури говорило у филму Дан мрмота).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.