From Wikipedia, the free encyclopedia
Канада се према политичкој подели на највишем нивоу дели на покрајине и територије. Главна разлика између покрајина и територија је степен самосталности у односу на федералну власт.
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Десет покрајина су: Алберта, Британска Колумбија, Манитоба, Њу Брансвик, Њуфаундленд и Лабрадор, Нова Шкотска, Онтарио, Острво Принца Едварда, Квебек и Саскачеван.
Три територије су: Северозападне територије, Нунавут и Јукон.
Покрајине имају велики степен надлежности у односу на федералну власт. Свака покрајина има властитог гувернера, парламент, владу, финансијска средства, судове и друге покрајинске надлежности. Територијама непосредно управља канадска федерална власт.
Застава | Грб | Покрајина | Скраћеница | Престоница | Највећи град | Приступила конфедерацији | Становништво (апр 2010)[1] |
Повшрина: земља (км2) | Повшрина: вода (км2) | Повшрина: укупно (км2) | Званични језик | Број посланика у савезном парламенту | Број сенатора у савезном парламенту |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Онтарио | Торонто | Торонто | 1. јула 1867. | 13.167.894 | 917.741 | 158.654 | 1.076.395 | енглески | 106 | 24 | |||
Квебек | Квебек | Монтреал | 1. јула 1867. | 7.886.108 | 1.356.128 | 185.928 | 1.542.056 | француски | 75 | 24 | |||
Нова Шкотска | Халифакс | Халифакс | 1. јула 1867. | 940.482 | 53.338 | 1.946 | 55.284 | енглески | 11 | 10 | |||
Њу Брансвик | Фредериктон | Сент Џон | 1. јула 1867. | 751.273 | 71.450 | 1.458 | 72.908 | енглески француски |
10 | 10 | |||
Манитоба | Винипег | Винипег | 15. јула 1870. | 1.232.654 | 553.556 | 94.241 | 647.797 | енглески | 14 | 6 | |||
Британска Колумбија | Викторија | Ванкувер | 20. јула 1871. | 4.510.858 | 925.186 | 19.549 | 944.735 | енглески | 36 | 6 | |||
Острво Принца Едварда | Шарлоттаун | Шарлоттаун | 1. јула 1873. | 141.551 | 5.660 | 0 | 5.660 | енглески | 4 | 4 | |||
Саскачеван | Реџајна | Саскатун | 1. септембра 1905. | 1.041.729 | 591.670 | 59.366 | 651.036 | енглески | 14 | 6 | |||
Алберта | Едмонтон | Калгари | 1. септембра 1905. | 3.724.832 | 642.317 | 19.531 | 661.848 | енглески | 28 | 6 | |||
Њуфаундленд и Лабрадор | Сент Џонс | Сент Џонс | 31. марта 1949. | 510.901 | 373.872 | 31.340 | 405.212 | енглески | 7 | 6 |
Застава | Грб | Територија | Скраћеница | Главни и највећи град | Приступила конфедерацији | Становништво (апр 2010) |
Површина: земља (км2) | Површина: вода (км2) | Површина: укупно (км2) | Званични језик | Број посланика у савезном парламенту | Број сенатора у савезном парламенту |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Северозападне територије | Јелоунајф | 15. јула 1870. | 43.529 | 1.183.085 | 163.021 | 1.346.106 | енглески, француски, дене сулине, кри, догриб, гвич'ин, инуктикут, слејви[2] | 1 | 1 | |||
Јукон | Вајтхорс | 13. јуна 1898. | 34.246 | 474.391 | 8.052 | 482.443 | енглески француски |
1 | 1 | |||
Нунавут | Икалуит | 1. априла 1999. | 32.900 | 1.936.113 | 157.077 | 2.093.190 | енглески, француски, инуктитут, инуинактун | 1 | 1 |
Канада | Генерални гувернер | Први министар/Премијер | Парламент | Посланик | ||
---|---|---|---|---|---|---|
Сенат/горњи дом | Доњи дом | Сенатор | Посланик | |||
Онтарио | Гувернер намесник | Премијер | без* | Законодавна скупштина | n/a | Члан покрајинског парламента () |
Квебек | Народна скупштина | Народни посланик**/Члан народне скупштине (, ) | ||||
Њуфаундленд и Лабрадор |
Дом скупштине | Члан дома скупштине () | ||||
Нова Шкотска | Члан законодавне скупштине () | |||||
Друге покрајине | Законодавна скупштина | |||||
Територије | Комесар |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.