Плужина (Сврљиг)

За другa значења, погледајте страницу Плужина.

Плужина је насеље у општини Сврљиг у Нишавском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 157 становника (према попису из 2002. било је 370 становника).

Плужина
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Сврљиг
Становништво
— 2022.	157
Географске карактеристике
Координате	43° 27′ 14″ С; 22° 04′ 08″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	464
Плужина Плужина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака

Име

Постоје две легенде о настанку имена села. Према првој име је потекло од српске речи плужина, као увећано значење од именице плуг (претпоставља се да су мештани села користили огроман плуг за обраду земљишта). Према другој је у давна времена поглавар села био човек звани Пувжа, кога су, ради лакшег изговора, звали Плужа, па је по њему село добило име.

Историја

Село Плужина се помиње крајем 15. века у Турском пописном дефтеру 1478 — 1481. године, под именом Болужина. Пописано је 38 домова и 6 удовица. Пописан је и син попа који је живео у селу, што указује на евентуално постојање и цркве. Помен села крајем 15. века потврђује његово постојање у предтурском периоду.^[1]

Географија

Село се налази у подножју планине чији је незванични назив Ропаљ, а чија највиша висина износи 618 метара; Од Свр.љига је удаљено око 6 километара, а од Ниша око 31 километар. Занимљиво је да кроз насеље не протиче ниједна река, али да у њему постоји неколико бунара са изузетно чистом водом. Налази се недалеко од Нишевца, Вароши и Мечјег Дола.

Демографија

У насељу Плужина живи 149 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 66,9 година (64,8 код мушкараца и 69,0 код жена). У насељу има 85 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,85.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 1.221 1953. 1.267 1961. 1.133 1971. 944 1981. 746 1991. 587 587 2002. 370 370 2011. 255 2022. 157

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			366	98,91%
непознато			4	1,08%

Становништво према полу и старости^[4]

	м			ж
?	7			7
80+	23			19
75—79	24			27
70—74	34			27
65—69	30			29
60—64	17			25
55—59	16			14
50—54	8			8
45—49	8			2
40—44	6			4
35—39	3			1
30—34	4			2
25—29	4			3
20—24	4			3
15—19	0			0
10—14	1			0
5—9	1			2
0—4	1			6
Просек :	63,9			63,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 192 204 213 222 212 204 174

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 48 91 19 7 3 3 2 1 0 0 2,13

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	188	22	129	35	2	0
Женски	171	4	126	39	2	0
УКУПНО	359	26	255	74	4	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	114	93	0	0	15
Женски	124	120	0	0	3
УКУПНО	238	213	0	0	18
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	0	1	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	2	0	1	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	2	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	0	0	0	2

Становништво по делатностима које обавља

Занимљивости

• У селу је (као и у неким околним) 1972. године снимљен краткометражни филм Легенда о лапоту, дипломски рад редитеља Горана Паскаљевића, у коме је главну улогу играо Светислав Раденковић из Плужине.

Значајнији људи

• Светислав Тиса Раденковић, пољопривредник и главни глумац филма Легенда о лапоту.
• Милен Раденковић, пољопривредник и мајстор. Гусле које је он направио чувају се у Етнографском музеју у Београду.
• Радослав Раденковић, доктор наука за српскохрватски језик и сакупљач народних умотворина из сврљишког краја.
• Милија Милетић, српски политичар, председник Уједињене сељачке странке и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.

Саобраћај

До насеља се може доћи аутобуском линијом Сврљиг—Плужина (превозник Ниш-експрес).