Петар Џаџић (Битољ, 18. септембар 1929[1] — Београд, 31. јул 1996) био је српски књижевни критичар, дописни члан САНУ.[2]
| Петар Џаџић | |
|---|---|
| Датум рођења | 18. септембар 1929. |
| Место рођења | Битољ, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 31. јул 1996. (66 год.) |
| Место смрти | Београд, СРЈ |
Рођен је у Битољу. Гимназију је завршио у Пожаревцу 1948. године, а Филозофски факултет у Београду.[1]Докторирао је на тему из стваралаштва Иве Андрића. Као критичар јавио се крајем педесетих година. Залагао се за нове, модернистичке струје у српској књижевности, у опреци са тада владајућим социјалним реализмом, који је био у служби идеологије Комунистичке партије. Био је главни уредник студентског листа Видици, а потом покретaч и уредник утицајног часописа Дело,[2] који је промовисао и бранио модернизам у књижевности. Као писац дневне критике, сматрао је да новинска критика треба да се бави не само приказивањем књижевних дела, већ и њиховим вредновањем. Писао је критике за НИН, Политику и Телевизију Београд. Радио је као уредник у издавачкој кући Просвета.[1]Био је дописни члан САНУ. Текстови су му превођени на француски, руски, енглески, хинду, шпански, италијански, мађарски, јапански и друге језике.
Добитник је више књижевних награда, као што је Октобарска награда за студију „Бранко Миљковић или неукротива реч“; „Ђорђе Јовановић“ за књигу „Критике и огледи“; „Милан Богдановић“ за приказ књиге „Пешчаник“ Данила Киша.[2]
Умро је 31. јула 1996. године у Београду и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.[3]
- Иво Андрић, есеј (1957)
- Из дана у дан (1962)
- Бранко Миљковић или неукротива реч (1965)
- Критике и огледи (1973)
- О Проклетој авлији (1975)
- Критика и време (1975)
- Из дана у дан II (1976)
- Простори среће у делу Милоша Црњанског (1976)
- Храстова греда у каменој капији - митско у Андрићевом делу (1983)
- Homo Balcanicus, homo heroicus (1987)
- Нова усташка држава? (1990)
Саставио је антолигије:[1]
- Послератна српска приповетка (1960)
- Критичари о Андрићу (1962)
- Време непролазно (антологија разне прозе, 1966)
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
