Паго Паго

Паго Паго
Паго Паго;
	Градска лука
Административни подаци
Становништво
Становништво	‍
—	11.500
Географске карактеристике
Координате	14° 16′ 46″ Ј; 170° 42′ 02″ З
Апс. висина	9 m

Паго Паго (сам.) је главни град и лука острвске територије Америчка Самоа, у Тихом океану, у оквиру Полинезије. Саставни је део Сједињених Америчких Држава. Паго Паго има једну од најдубљих природних дубоководних лука у јужном Тихом океану, заштићену од ветра и узбурканог мора, и стратешки лоцирану.^[1]^[2] ^[3] Лука је такође једна од најбоље заштићених у јужном Пацифику, што даје Америчкој Самои природну предност јер олакшава искрцавање рибе за прераду.^[4] Туризам, забава, храна и конзервирање туне су њене главне индустрије. Од 1993. године, Паго Паго је био четврти највећи прерађивач туне на свету.^[5] Укупна вредност рибе искрцане у Паго Пагоу — око 200.000.000 долара годишње — већа је него у било којој другој луци у било којој држави или територији САД.^[6]

Кратке чињенице Паго Паго, Административни подаци ...

Затвори

Паго Паго је једини модерни урбани центар у Америчкој Самои,^[7] и главна лука Америчке Самое.^[8]^[9]^[10] Такође је дом територијалне владе, целокупне индустрије и највећег дела трговине у Америчкој Самои.^[11]

Слово "г" на самоанском звучи као "нг"; па се Паго Паго изговара као "Панго Панго."^[12]^[13]^[14]^[15]^[16]^[17]

Град се налази на острву Тутуилау пространој луци. Клима ових простора је субекваторијална са доста кише и уједначеним температурама током целе године.

Клима

Планина Rainmaker (Mount Pioa), која се налази у Паго Пагу, доприноси временском обрасцу који доводи до тога да град има највећу годишњу количину падавина од било које луке на свету.^[18]^[19]^[20] Она заштитнички стоји изнад источне стране Паго Пага, чинећи луку једним од најзаштићенијих дубоководних сидришта у Тихом океану.^[21]

Паго Паго је први пут насељен пре 4.000 година.^[22] Од 1878. до 1951, Паго Паго је била сервисна станица за Америчку морнарицу. За време Другог светског рата јапанска подморница је гранатирала луку.

Становништво је 1990. бројало 10.640 људи. У 2000. години, подручје Великог Паго Пага било је дом за 8.000 становника;^[23] до 2010. године становништво се повећало на 15.000.^[24]

Споменик туни
Поглед на луку
Врховни суд

[1]
United States Central Intelligence Agency (2016). The World Factbook 2016–17.. Government Printing Office. Page 19. . ISBN 9780160933271. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
[2]
Grabowski, John F. (1992). U.S. Territories and Possessions (State Report Series). Chelsea House Pub. ISBN 9780791010532.
[3]
Kristen, Katherine (1999). Pacific Islands (Portrait of America). San Val. ISBN 9780613032421.
[4]
Leonard, Barry (2009). Minimum Wage in American Samoa 2007: Economic Report. Diane Publishing. ISBN 9781437914252.
[5]
Stanley, David (1993). South Pacific Handbook. David Stanley. ISBN 9780918373991.
[6]
„NATURAL HISTORY GUIDE TO AMERICAN SAMOA” (PDF). National Park Service. 2009. стр. 48. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-02-24. г. Приступљено 3. 9. 2022.
[7]
United States. Army. Corps of Engineers. Pacific Ocean Division (1975). Water Resources Development by the U.S. Army Corps of Engineers in American Samoa, 1975. Division Engineer, U.S. Army Engineer Division, Pacific Ocean, Corps of Engineers. Page 36.
[8]
Carter, John (1984). Pacific Islands Yearbook 1981. Pacific Publications Pty, Limited. стр. 49. ISBN 9780858070493.
[9]
Encyclopædia Britannica. The New Encyclopædia Britannica: Volume 25. 2003. стр. 288. ISBN 9780852299616.. Encyclopaedia Britannica, Inc.
[10]
C. Balme (2006). Pacific Performances: Theatrically and Cross-Cultural Encounter in the South Seas. Springer. стр. 156. ISBN 9780230599536.
[11]
Swaney, Deanna (1994). Samoa: Western & American Samoa: a Lonely Planet Travel Survival Kit. Lonely Planet Publications. ISBN 9780864422255.
[12]
Cruise Travel Vol. 2, No. 1 (July 1980). Lakeside Publishing Co. Page 60. ISSN 0199-5111.
[13]
„Uber, schmuber. Behold the buses of Pago Pago ...”. LA Times. 10. 11. 2015. Архивирано из оригинала 21. 10. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017.
[14]
„Language in Samoa | Frommer's”. Архивирано из оригинала 2019-08-14. г. Приступљено 2019-08-14.
[15]
Craig, Robert D. (2004). Handbook of Polynesian Mythology. ABC-CLIO. стр. 17. ISBN 9781576078945.
[16]
Fraser, Peter (2010). More Curious Than Cautious. Dog Ear Publishing. стр. 122. ISBN 9781598587708.
[17]
Leib, Amos Patten (1972). The Many Islands of Polynesia. Schuster Merchandise. стр. 60. ISBN 9780684130101.
[18]
Atkinson, Brett; Rawlings-Way, Charles; Sheward, Tamara (2016). Rarotonga, Samoa & Tonga. Lonely Planet. стр. 147. ISBN 9781786572172.
[19]
„Rainmaker Mountain in Tutuila”. Lonely Planet. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017.
[20]
„American Samoa Is The Empty Slice Of Bliss You've Been Craving”. huffingtonpost.com. 5. 9. 2014. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017.
[21]
Sunia, Fofo I.F. (2009). A History of American Samoa. Amerika Samoa Humanities Council. ISBN 9781573062992.
[22]
Stahl, Dean A.; Landen, Karen (2001). Abbreviations Dictionary. CRC Press. стр. 1451. ISBN 9781420036640.
[23]
Lal, Brij V. and Kate Fortune (2000). The Pacific Islands: An Encyclopedia, Volume 1. University of Hawaii Press. стр. 101. ISBN 9780824822651.
[24]
Sparks, Karen Jacobs (2010). Britannica Book of the Year 2010. Encyclopaedia Britannica, Inc. стр. 509. ISBN 9781615353668.

Leonard, Barry (2009). Minimum Wage in American Samoa 2007: Economic Report. Diane Publishing. ISBN 9781437914252.

Презентација града (језик: енглески)

[States_Central_Intelligence_Agency_2016_Page_19-1] [1]
United States Central Intelligence Agency (2016). The World Factbook 2016–17.. Government Printing Office. Page 19. . ISBN 9780160933271. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[Grabowski-1992-2] [2]
Grabowski, John F. (1992). U.S. Territories and Possessions (State Report Series). Chelsea House Pub. ISBN 9780791010532.

[Kristen-1999-3] [3]
Kristen, Katherine (1999). Pacific Islands (Portrait of America). San Val. ISBN 9780613032421.

[Leonard-2009-4] [4]
Leonard, Barry (2009). Minimum Wage in American Samoa 2007: Economic Report. Diane Publishing. ISBN 9781437914252.

[Stanley-1993-5] [5]
Stanley, David (1993). South Pacific Handbook. David Stanley. ISBN 9780918373991.

[NPS2009a-6] [6]
„NATURAL HISTORY GUIDE TO AMERICAN SAMOA” (PDF). National Park Service. 2009. стр. 48. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-02-24. г. Приступљено 3. 9. 2022.

[7] [7]
United States. Army. Corps of Engineers. Pacific Ocean Division (1975). Water Resources Development by the U.S. Army Corps of Engineers in American Samoa, 1975. Division Engineer, U.S. Army Engineer Division, Pacific Ocean, Corps of Engineers. Page 36.

[8] [8]
Carter, John (1984). Pacific Islands Yearbook 1981. Pacific Publications Pty, Limited. стр. 49. ISBN 9780858070493.

[9] [9]
Encyclopædia Britannica. The New Encyclopædia Britannica: Volume 25. 2003. стр. 288. ISBN 9780852299616.. Encyclopaedia Britannica, Inc.

[10] [10]
C. Balme (2006). Pacific Performances: Theatrically and Cross-Cultural Encounter in the South Seas. Springer. стр. 156. ISBN 9780230599536.

[Swaney-1994-11] [11]
Swaney, Deanna (1994). Samoa: Western & American Samoa: a Lonely Planet Travel Survival Kit. Lonely Planet Publications. ISBN 9780864422255.

[Cruise_Travel_Vol_1980_Page_60-12] [12]
Cruise Travel Vol. 2, No. 1 (July 1980). Lakeside Publishing Co. Page 60. ISSN 0199-5111.

[latimes-13] [13]
„Uber, schmuber. Behold the buses of Pago Pago ...”. LA Times. 10. 11. 2015. Архивирано из оригинала 21. 10. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017.

[14] [14]
„Language in Samoa | Frommer's”. Архивирано из оригинала 2019-08-14. г. Приступљено 2019-08-14.

[15] [15]
Craig, Robert D. (2004). Handbook of Polynesian Mythology. ABC-CLIO. стр. 17. ISBN 9781576078945.

[16] [16]
Fraser, Peter (2010). More Curious Than Cautious. Dog Ear Publishing. стр. 122. ISBN 9781598587708.

[17] [17]
Leib, Amos Patten (1972). The Many Islands of Polynesia. Schuster Merchandise. стр. 60. ISBN 9780684130101.

[18] [18]
Atkinson, Brett; Rawlings-Way, Charles; Sheward, Tamara (2016). Rarotonga, Samoa & Tonga. Lonely Planet. стр. 147. ISBN 9781786572172.

[lonelyplanet.com-19] [19]
„Rainmaker Mountain in Tutuila”. Lonely Planet. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017.

[huffingtonpost-20] [20]
„American Samoa Is The Empty Slice Of Bliss You've Been Craving”. huffingtonpost.com. 5. 9. 2014. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017.

[Sunia-2009-21] [21]
Sunia, Fofo I.F. (2009). A History of American Samoa. Amerika Samoa Humanities Council. ISBN 9781573062992.

[22] [22]
Stahl, Dean A.; Landen, Karen (2001). Abbreviations Dictionary. CRC Press. стр. 1451. ISBN 9781420036640.

[Lal,_Brij_V_2000_Page_101-23] [23]
Lal, Brij V. and Kate Fortune (2000). The Pacific Islands: An Encyclopedia, Volume 1. University of Hawaii Press. стр. 101. ISBN 9780824822651.

[24] [24]
Sparks, Karen Jacobs (2010). Britannica Book of the Year 2010. Encyclopaedia Britannica, Inc. стр. 509. ISBN 9781615353668.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

Паго Паго

Клима

Wikiwand in your browser!

Клима

Wikiwand in your browser!

Положај

Историја

Становништво

Види још

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе