Офелија (сателит)

За друге употребе, погледајте страницу Офелија.

Офелија, познат и по именима S/1986 U 8^[6] и Uranus VII^[7], Уранов је сателит. Открио га је Војаџер 2 20. јануара 1986. године. Име је добио по Офелији, лику из Шекспировог дела Хамлет.

Офелија
Слика Офелије 21. јануара 1986. године
Планета	Уран
Откриће
Открио	Ричард Терил / Војаџер 2
Датум открића	20. јануар 1986.
Карактеристике орбите
Средњи полупречник орбите	53,763.390 ± 0.847 km[1]
Екцентрицитет	0,00992 ± 0,000107[1]
Период револуције	0,37640039 ± 0,00000357 d[1]
Просечна брзина револуције	10,39 км/с
Нагиб	0.10362 ± 0.055°[1]
Физичке карактеристике
Средњи полупречник	21.4 ± 4[2][3][4]
Површина	~6600 ²
Маса	~5.3×1016
Запремина	~41,000 ³
Густина	~1.3[3] ³
Гравитација	~0.0070 ²
Албедо	0.08 ± 0.01 [5] 0.07[3][4]

Извори

1. Jacobson, R. A. (1998). „The Orbits of the Inner Uranian Satellites From Hubble Space Telescope and Voyager 2 Observations”. The Astronomical Journal. 115 (3): 1195—1199. Bibcode:1998AJ....115.1195J. doi:10.1086/300263.
2. Karkoschka, Erich (2001). „Voyager's Eleventh Discovery of a Satellite of Uranus and Photometry and the First Size Measurements of Nine Satellites”. Icarus. 151 (1): 69—77. Bibcode:2001Icar..151...69K. doi:10.1006/icar.2001.6597.
3. „Planetary Satellite Physical Parameters”. JPL (Solar System Dynamics). 24. 10. 2008. Приступљено 4. 10. 2020.
4. Williams, Dr. David R. (23. 11. 2007). „Uranian Satellite Fact Sheet”. NASA (National Space Science Data Center). Приступљено 4. 10. 2020.
5. Karkoschka, Erich (2001). „Comprehensive Photometry of the Rings and 16 Satellites of Uranus with the Hubble Space Telescope”. Icarus. 151 (1): 51—68. Bibcode:2001Icar..151...51K. doi:10.1006/icar.2001.6596.
6. Smith, B. A. (27. 1. 1986). „Satellites and Rings of Uranus”. IAU Circular. 4168. Приступљено 4. 10. 2020.
7. „Planet and Satellite Names and Discoverers”. Gazetteer of Planetary Nomenclature. USGS Astrogeology. 21. 7. 2006. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 4. 10. 2020.