Орашко Брдо

Орашко Брдо је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013, ово насеље је без становника.

Орашко Брдо
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Унско-сански кантон
Општина	Босански Петровац
Становништво
— 2013.	0
Географске карактеристике
Координате	44° 39′ 02″ С; 16° 05′ 43″ И
Временска зона	(), љети ()
Орашко Брдо Орашко Брдо на карти Босне и Херцеговине

Географија

Село Орашко Брдо је смјештено на висоравни изнад бихаћког села Орашац, између шуме зване Крш и брда које се зове Лупина. Село граничи са петровачким селима Пркоси (на југу) и Врточе (на југоистоку), те са бихаћким селима Орашац (на западу), Ћукови (на сјеверозападу), Липа (на сјеверу) и Теочак (на истоку). Крајњи сјеверни дио Орашког Брда пресјеца магистрални пут Петровац – Бихаћ.

Граница са Пркосима иде преко пространог поља које се дијели на Брђанско поље (на Орашком Брду) и Пркошко поље (на Пркосима). Ово поље је са запада омеђено шумом Крш, која се протеже кроз Орашко Брдо и Пркосе, а са истока брдом Лупина, које се такође протеже кроз оба ова села. Границу ка Врточу чини брдо Лупина. Међа ка Орашцу и Ћуковима иде врховима изнад Крша. Идући од југа ка сјеверу, то су: Кота 752, Јерковића вршељак (777 m), Градина (817 m), Талића врх, Градина (798 m), те кота 790, која је тромеђа Орашког Брда, Ћукова и Липе. Границу према Липи чини Ћуковско поље, док се граница ка Теочаку пење од магистралног пута, преко Брусовца, до Лупине.

На западу села протеже се шума и кршевити крај који се зове Крш или Крај, а којег надвисују поменути врхови. Један дио шуме назива се Збијег. На истоку села налази се брдо Лупина, са врховима Тукови (943 m) и Каменица (1128 m). Од сјевера ка југу, Лупину пресјецају драге и косе, од којих су веће Миљевића драга, Ћулибркова коса, Борића коса и Маурина драга. Од поља и ливада значајнији су Брђанско поље, Ћуковско поље и Попрекуша. У југозападном дијелу села налази се бунар Цигановац. Село нема цркву. Има три већа гробља.

Орашко брдо има пет заселака. У Кршу (Крају) налази се заселак Поткрајчани. Заселак се још назива и Под Кршом, Под Крајом или Поткрај. Заселак Под Кршом граничи са истоименим пркошким засеоком. У овом засеоку су до избјеглиштва 1995. године живјели Чубриле, Дрљаче, Вујиновићи и Јерковићи. Према Липи и Теочаку налази се заселак Чиче, који се зове и Брусовац. На топографским картама означава се и као Велики Брусовац, будући да постоји заселак Брусовац и у Теочаку, који се на картама означава као Мали Брусовац. У Чичама су живјели Чиче и Зорићи. У засеоку Мандића драга живјели су Мандићи. Заселак Крстине, носи и назив Поткрстине. Овдје су били Петровићи, Дрљаче и Зорићи. Подлупина (Под Лупином) протеже се ка Пркосима и граничи са истоименим пркошким засеоком. Њу су насељавали Миљевићи, Каракаши, Ћулибрци, Пилиповићи, Егеље, Лабуси, Босанчићи и Ожеговићи (који су били крајња кућа према Пркосима). Подлупина је била највећи брђански заселак.^[1]

Орашко Брдо представља крајње село на сјеверозападу петровачке општине, а на подручју овога села налази се крајња западна тачка општине. Границе села поклапају се са границама Катастарске општине Орашко Брдо. Скупа са Врточем и Пркосима чини Мјесну заједницу Врточе.

Историја

На Орашком Брду, у дијелу који се назива Крш, налази се тврђава из илирског периода Градина у Кршу. Ово је једна од највећих тврђава у петровачком крају. Градина је дугачка 580 метара, а широка је 284 метра. На појединим мјестима има петоструке концентричне камене бедеме, чији се крајеви завршавају на југозападној страни, на ивици стрме стијене. Сјеверозападни бедем висок је 4 метра, а југоисточни 6 метара. Унутар бедема нађени су остаци посуђа, направљеног од иловаче.^[2]

Становништво

Становници Орашког Брда зову се Брђани.

Националност[3]	1991.	1981.	1971.
Срби	64	139	173
Југословени	1
остали и непознато		1
Укупно	65	140	173

Демографија[3]
Година	Становника
1885.	396
1895.	542
1910.	518
1921.	562
1953.	278
1961.	244
1971.	173
1981.	140
1991.	65

Презимена

Бокић — Православци, славе Ђурђевдан Босанчић — Православци, славе Светог Јована Златоустог Вигњевић — Православци, славе Светог Василија Војводић — Православци, славе Никољдан Војновић — Православци, славе Ђурђевдан Вујиновић — Православци, славе Аранђеловдан Драгосавац — Православци, славе Јовањдан Дрљача — Православци, славе Тривундан Егеља — Православци, славе Лучиндан Зорић — Православци, славе Ђурђевдан Јерковић — Православци, славе Петровдан Каракаш — Православци, славе Ђурђевдан Лабус — Православци, славе Никољдан

Мандић — Православци, славе Никољдан Марјановић — Православци, славе Јовањдан Миљевић — Православци, славе Светог Стевана Ожеговић — Православци, славе Светог Стевана Павловић — Православци, славе Аранђеловдан Петровић — Православци, славе Ђурђевдан Пилиповић — Православци, славе Светог Алимпијан Радишић — Православци, славе Никољдан Ромић — Православци, славе Никољдан (око 1850. дио њих одселио у Теочак)[4] Ћулибрк — Православци, славе Јовањдан Чича — Православци, славе Ђурђевдан Чубрило — Православци, славе Лучиндан

Знамените личности

• Миладин Зорић Гарача, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
• Никола Војводић Војвода, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Извори

1. Именик насељених мјеста НР БиХ. Сарајево: Завод за статистику НР БиХ. 1955. стр. 46.
2. Ћурчић, Вејсил (април 1902). „Старине из околине Бос. Петровца”. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини. 14: 229—255.
3. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
4. Карановић, Милан (1925). Поуње у Босанској Крајини. Београд: Српска краљевска академија. стр. 557.