Током Првог светског рата чешке земље биле су у саставу Аустроугарске. Чеси су тако регрутовани у састав аустроугарске војске. Међутим, нарочито на руском и балканском фронту, војници су често прелазили на страну савезника (нпр. у Церској бици - Спомен-костурница на Церу). Под руководством Националног савета Чехословачке и будућег председника Чехословачке Томаша Гарика Масарика формиране су Чехословачке легије, које су се бориле против централних сила. Више од 90.000 чешких и словачких добровољаца тако се у Русији, Француској и Италији борило за ослобођење чешких и словачких земаља.
Србија и Чешка имају богату историју преко чешких архитекти који стварају у Србији и касније Југославији, као и грађана Србије који су студирали у Чешкој, попут Момира Коруновића.[2]
Краљевина СХС и Чехословачка Република су 14. августа 1920. у Београду потписали уговор о одбрамбеном савезу.[3]
Током 74 године историје заједничког постојања велики број студената из Југославије студирао је у Чехословачкој, махом на универзитетима у Прагу.
Чешки дом у улици Светозара Марковића 79 у Београду, подигли су београдски Чеси 1928. године.[4]
Односи СР Југославије и Чешке
Чешка је постала део НАТО пакта 12. марта 1999. заједно са Пољском и Мађарском у првом проширењу чланства НАТО пакта од пада комунизма (24. марта је почело бомбардовање СРЈ).
Званични дипломатски односи су успостављени 1918. године.[5]
Косово
Чешка република је признала једнострано проглашење независности Косова.
Чешки председници Вацлав Клаус (2003-2013) и Милош Земан (од 2013) су јавно против независности Косова са ставом да неће допустити да Чешка шаље свог амбасадора у Приштину (Чешка у Приштини има отправника послова).
Чешка је гласала за пријем Косова у УНЕСКО 2015.
Министар спољних послова Србије, Ивица Даџић, деветнаестог децембра 2022. изјавио је да Чешка све док је председавајућа у ЕУ, неће стављати у процедуру захтев Косова за чланство у ЕУ, већ ће само о пријему захтева обавестити чланице.[6]
Посете
Међусобне посете шефова држава, председника влада и парламента (од 2010. године).
Председник Представничког дома Парламента Чешке Републике Радек Вондрачек (чеш.)је посетио Републику Србију крајем 2019.
Председница Владе Р. Србије Ана Брнабић посетила је Чешку крајем 2019.
Председник Чешке Милош Земан боравио је у званичној посети Србији крајем 2019.
Председница Владе Р. Србије Ана Брнабић посетила је Чешку 10. децембра 2018.[7]
Председник Р. Србије Томислав Николић је посетио Чешку Републику 29. и 30. новембра 2016. године.[7]
Председник Представничког дома Парламента Чешке Републике Јан Хамачек је посетио Републику Србију 23. и 24. новембра 2016. године.[8]
Председник Владе Чешке Бохуслав Соботка посетио је Србију 1. и 2. септембра 2015.
Председник Чешке Милош Земан боравио је у званичној посети Србији од 1. до 3. априла 2014.
Председник Владе Србије Александар Вучић посетио је Чешку 30. и 31. октобра 2014.
Председник НС РС Маја Гојковић посетила је Чешку 7. и 8. октобра 2014.
Председник Владе Чешке Петр Нечас је боравио у званичној посети Србији 17. децембра 2012.
Председник Чешке Вацлав Клаус посетио је Србију јануара 2011.
Председник Р. Србије Борис Тадић посетио је Чешку Републику 29. августа 2011.
Председник Владе Р. Србије Мирко Цветковић посетио је Чешку Републику 15. и 16. новембра 2010.[5]
Председмол Чешке посетио је Београк крајем јануара 2023.[9]
Премијер Чешке Петра Фијалу посетио је Београд 6. новембра 2024.[10]
Економски односи
У 2020. години робна размена износила је преко 1,30 милијарде долара , од чега је извоз Србије износио 728,1 милион УСД, док је увоз био 603,2 милиона.
У 2019. укупна робна размена је вредела 1,32 милијарду УСД. Извоз из наше земље био је 652 милиона, а увоз 675 мил. долара.
У 2018. години размењено је укупно роба вредних 1,23 милјарде долара. Из РС извоз је износио 578 милиона, а увоз 652 мил. УСД.
У 2012. робна размена износила је збирно 558 милиона УСД. Од тога, извоз Србије био је 170 милиона, док је увоз био 388 мил. долара.
У 2007. години размењено је укупно роба вредних 427 милиона долара. Извоз из наше земље изосио је 119 милиона, а увоз 308 мил. УСД.[11][12]
Дипломатски представници
У Београду
Дипломатски представници Чешке Републике у Београду
Амбасада Чешке у Београду
Томаш Кухта (), амбасадор, 2018. -
Ивана Хлавсова (), амбасадор, 2014. - 2018.
Хана Хубачкова (), амбасадор, 2008. - 2013.
Иван Јестраб (), амбасадор, 2004. - 2008.
Јудита Штјоурачова () 2000. - 2004.
Иван Бушњак (), 1995. - 2000.
Јозеф Хејсек (), vršilac dužnosti, 1993. - 1995.
Дипломатски представници Чехословачке у Београду, после Другог светског рата
Фрањтишек Липка (), амбасадор, 1990. - 1993.
Јан Хусак (), амбасадор, 1986. - 1990.
Бохумил Шимачек (),амбасадор, 1982. - 1986.
Олдржих Павловски (), амбасадор, 1975. - 1982.
Јозеф Налепка (), амбасадор, 1969. - 1975.
Ото Кличка (), амбасадор, 1968. - 1969.
Ладислав Симович (),амбасадор, 1966. - 1968.
Антоњин Кроужил (), амбасадор, 1962. - 1966.
Бедрђих Швестка (), амбасадор, 1960. - 1962.
Вилем Питхарт (), амбасадор, 1954. - 1960.
Јиржи Тауфер (), амбасадор, 1948. - 1954.
Јозеф Корбел (), амбасадор, 1945. - 1948.
Дипломатски представник Чехословачке код југословенске владе у егзилу
Јарослав Липа (), посланик, 1941. - 1945.
Дипломатски представниви Чехословачке у Београду, пре Другог светског рата
Архивирано на сајту (14. фебруар 2015)Архивирано на сајту (14. фебруар 2015)Архивирано на сајту (14. фебруар 2015)Архивирано на сајту (14. фебруар 2015)Архивирано на сајту (14. фебруар 2015)Архивирано на сајту (14. фебруар 2015)Архивирано на сајту (14. фебруар 2015)Архивирано на сајту (14. фебруар 2015)Архивирано на сајту (14. фебруар 2015)Архивирано на сајту (14. фебруар 2015)Архивирано на сајту (14. фебруар 2015) Билатерални односи са Чешком, на страници Министарства спољњих послова Р. Србије (језик: српски), Приступљено 25. април 2020.
Димић, Љубодраг (2017). „Југословенско-чехословачке културне везе (1918-1938): Прокламовано и стварно”. Od Moravy k Moravě: Од Мораве до Мораве. 3. Brno-Нови Сад: Matice moravská, Матица српска. стр.291—308.
Радојевић, Мира (2017). „Чешке теме у Српском књижевном гласнику (1920-1938)”. Od Moravy k Moravě: Од Мораве до Мораве. 3. Brno-Нови Сад: Matice moravská, Матица српска. стр.237—259.