From Wikipedia, the free encyclopedia
Односи Србије и Северне Македоније су односи Републике Србије и Републике Северне Македоније.
Душанов Законик је донет на сабору властеле и црквених великодостојника одржаном 1349. у Скопљу.
Српско-бугарско-грчки спор око Македоније чинили су срж балканске политике друге половине 19. и почетком 20. века. Иако је брига балканских држава о хришћанима у Турској (Србије и Црне Горе о Србима) била знатно појачана (отварање конзулата, помоћ школама и манастирима и сл.), њихов положај није се битно поправио.
Српски конзулати у Македонији отворени су као последица конзуларне конвенције Краљевине Србије и Османског царства. Конвенција је подразумевла отварање српских конзулата у центрима Косовског, Солунског и Битољског вилајета, односно у Скопљу, Солуну и Битољу.
Кроз прешевско-кумановску удолину проведена је 1888. главна железничка пруга Београд-Солун.
Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Северна Македонија) је постала саставни део Србије (1913—1915). Егејска Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Македонија Бугарској.
У Првом светском рату (1914—1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва. На размеђу Вардарске и Егејске Македоније је 1916. формиран Солунски фронт.
После рата је Вардарска Македонија је била саставни део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије.
Члан бугарског ВМРО-а (Величко Керин) је заједно са усташама извршио атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.
У Другом светском рату Вардарска Македонија је била поново окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније.
Народна Република Македонија конституисана је 2. августа 1944. године на Првом заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски. Прва влада НР Македоније формирана је 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ-а.
Од 1945. до 1991. Вардарска Македонија је федерална јединица Титове Југославије.
Након декларације о независности Хрватске и Словеније у јуну 1991, Северна Македонија је прогласила независност три месеца касније, у септембру 1991.
Војска крње Југославије (ЈНА) је мирно напустила Северну Македонију 1992, и она је једина бивша југословенска република која је добила независност без сукоба или рата. Међутим, билатерални односи нису одмах успостављени.
Савезна Република Југославија је формирана 1992 од стране преосталих југословенских република Црне Горе и Србије.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Војно-технички споразум у Куманову потписан 9. јуна 1999. на војном аеродрому код Куманова је означио крај НАТО бомбардовања СР Југославије.
Председник Северне Македоније Борис Трајковски је посетио Београд децембра 2000.
Дипломатски односи са Северном Македонијом су успостављени у априлу 1996. године.[1] 8. априла 1996. билатерални односи су спроведени под ондашњим уставним именом - Република Македонија, а не под именом Бивша Југословенска Република Македонија. Србија је била једна од 131 земље у свету која је признавала Републику Македонију под њеним тадашњим уставним именом.
Током COVID-19 пандемије Република Србија је у неколико наврата донирала вакцине Северној Македонији и дозволила бесплатно вакцинисање грађана СМ на територији Србије.
У августу 2021. премијер Зоран Заев изјавио је да је Србија увек била највећи пријатељ Северној Македонији.[2]
Срби у Северној Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они нису уживали и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе. У мају 2022. године раскол је прекинут одлуком Српске православне цркве да обнови канонско јединство са Македонском православном црквом-Охридском архиепископијом, након чега је МПЦ-ОА прихватила аутономан статус у оквиру СПЦ.[3] Помирење је обележено 19. маја 2022. у Храму Светог Саве заједничком службом патријарха српског Порфирија и архиепископа охридског и македонског Стефана.[4]
Северна Македонија је признала једнострано проглашену независност тзв. Републике Косово.
Северна Македонија је гласала за пријем тзв. Републике Косова у УНЕСКО 2015.
Северна Македонија има амбасаду у Београду главном граду Србије, а исто тако Србија има амбасаду у Скопљу, као и почасни конзулат у граду Битољу и Охрид
Северна Македонија | Србија | |
---|---|---|
Становништво | 2.058.539 | 9.024.734 (са КиМ) |
Површина | 25.713 | 88.361 km² |
Густина насељености | 81/km² | 96,78/km² (без КиМ) |
Престоница | Скопље - 515.419 (571.040 шире подручје) | Београд - 1.182.000 (1.621.396 шире подручје) |
Облик владавине | Парламентарна република | Парламентарна република |
Службени језик | Македонски | Српски |
Вероисповест | 64,7% Православље, 33,3% Ислам, 0,37% остали | 84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам, 1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти (без КиМ) |
Етничка структура | 64,18% Македонци, 25,17% Албанци, 3,85% Турци, 2,66% Роми, 1,78% Срби, 0,48% Цинцари, 1,88% остали |
82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали (без КиМ) |
ГДП (по становнику) | 12,800 $ (2017) | 16,804 $ (2017) (без КиМ) |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.