From Wikipedia, the free encyclopedia
Европска буква или само буква[2] (лат. ), је врста високог листопадног дрвета. Одговара јој умерена и влажна клима. Осетљива је на ране и касне мразеве. Врста је сенке и достиже зрелост доста касно; на отвореном простору око 40-те године, а у густим састојинама и до 60-те.
Европска буква | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | F. sylvatica |
Биномно име | |
Распрострањеност врсте | |
Синоними[1] | |
Листа
|
Ареал европске букве распростире се од Шкотске и Скандинавије на северу до Сицилије ) и Корзике на југу. Источна граница ареала пружа се на југ преко Источне Пруске, Пољске, преко Карпата до Балканског полуострва. У средњој и северној Европи расте у нижим пределима, док у јужним деловима ареала расте на високим планинама.
Европска буква достиже висину 30-40 м и пречник стабла до 2 м. На горњој граници ареала стабла су знатно нижа, искривљена и жбунастог облика. Кора европске букве је танка, сива и глатка. Пупољци вретенасти, зашиљеног врха, дуги до 2 цм, на гранама спирално распоређени. Листови су овални, дуги 4-10 цм, по ободу цели или благо валовити. Лице листа је тамнозелено, сјајно и голо, а наличје светлије, у младости длакаво дуж нерава и по ободу. Цветови су једнополни. Мушки груписани до 20 у лоптастим цвастима на висећим дршкама дужине до 20 цм. Женски груписани по 2-4 у купули у пазуху листа, на дршкама дужине 2 цм. Купула је обрасла кончастим љуспама. Плод буквица је троугласт, дуг 10-16 мм. Европска буква цвета истовремено са листањем, а плодови сазревају током септембра-октобра. Коренов систем је срцаст – у почетку вертикалан са израженом жилом срчаницом, а касније се формирају снажне бочне жиле.[3]
Буква је једна од најзначајнијих шумских врста. Дрво букве користи се у различите сврхе: за гориво, у индустрији намештаја и грађевинарству, за добијање целулозе и др. Семе букве користило се у људској исхрани од праисторије. Сакупља се са земље, када буквице отпадну. По укусу је најсличније семену лешника. Још је Плиније писао да је буквица од свих орашица најслађа за јело. Буквице се користе у исхрани најчешће сирове али се могу и пећи попут питомог кестена, самлети у брашно или се из њих може цедити уље. Хлеб са додатком брашна од буквиног жира на Кавказу се сматра специјалитетом, а уље од буквица убраја се у најквалитетнија јестива уља. Претерана конзумација сировог семена може довести до сметњи у варењу али печене нису шкодљиве.[4]
Европска буква има велики значај у озелењавању, посебно за велике парковске површине. Погодна је за формирање великих група и састојина, али може бити незамењива и као солитерно стабло. Посебно њене украсне форме. Добро подноси орезивање, па се од ње могу формирати густе живе ограде.
Познат је већи број украсних форми:
У Србији је велики број изузетних стабала заштићен Законом о заштити природе[5] и проглашен Споменицима природе.
Заштићена стабла европске букве:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.