Нико Жупанич

Нико Жупанич (словен. ; Грибље, 1. децембар 1876 — Љубљана, 11. септембар 1961) је био најмлађи у низу словеначких научника који су се бавили антропологијом до Другог светског рата, односно до средине двадесетог века.^[1]

Нико Жупанич
фотографија из 1921. године
Датум рођења	(1876-12-01)1. децембар 1876.
Место рођења	Грибље, Аустроугарска монархија
Датум смрти	11. септембар 1961.(1961-09-11) (84 год.)
Место смрти	Љубљана, ФНР Југославија

Биографија

Студирао је у Бечу поред осталих дисциплина и антропологију, а докторирао је 1903. године са тезом "Долазак Словена на југ"^[2]. На позив Јована Цвијића 1907. године дошао је у Београд, где је 1914. постао кустос Етнографског музеја. Од 1923. године је био директор Етнографског музеја у Љубљани.^[3]

Најзначајније дело му је Етногенеза Југословена, објављено 1920. године у Загребу и посвећено оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.^[4] Интересантно је поменути да је написано за време Првог светског рата и да је ово дело првобитно било намењено енглеској читалачкој публици. (Жупанич, Н.: Етногенеза Југословена, Рад ЈАЗУ, 222, Загреб 1920)