Никола Тасић

Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932 — Београд, 15. март 2017)^[1] био је српски археолог, универзитетски професор и академик.

Никола Тасић
Фотографија академика Тасића
Датум рођења	(1932-01-19)19. јануар 1932.
Место рођења	Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти	15. март 2017.(2017-03-15) (85 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Биографија

Завршио је Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954) и докторирао (1965). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).^[2]

Тасић је био археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду,^[3] члан САНУ и Европске академије наука и уметности.

Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босуту.

Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.

После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.^[4]

Научни радови академика Тасића обухватају све периоде праисторијске археологије^[5] на простору између Карпатског базена и Егејског мора.^[4]

Након Тасићеве смрти, његова породица је поклонила библиотеку од 1500 књига као и личне предмете Универзитетској библиотеци у Крагујевцу.^[6]

Одабрана дела

• Неолитска пластика, (1973)
• Праисторија Војводине, (1974)
• Праисторија југословенских земаља, (1979)
• Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983)
• Винча: центар неолитске културе у Подунављу, коаутор са Драгославом Срејовићем и Братиславом Стојановићем (1990)^[7]