From Wikipedia, the free encyclopedia
Неправилна менструална крварења или дисфункционална крварења материце означавају поремећаје менструалног циклуса у коме менструално крварење, отступа од нормалног у: трајању (нормално од 4 до 7 дана), количини излучене крви (нормално до 80 мл) и редовности (нормално 21 до 35 дана). [1][2]
Неправилна менструална крварења | |
---|---|
Специјалности | гинекологија |
Поремећаји менструалног крварења су познати од давнина, па су их многи истраживачи кроз историју називали и третирали на различите начине,[3] да би тек у 19. веку Roberto Schroeder, у свом раду о менструацији,[4] описао три карактеристике менструације (које су до данас познате и који се сваким даном све више шире међу лекарима и другим струкама), а то су:[5]
У односу на напред наведене карактеристике менструације примери неправилних менструалних циклуса укључују:[6]
Знаци и симптоми | |
---|---|
Менорагија | Продужено менструално крварење |
Метрорагија | Честа крварења без редовне појаве, невезано за циклус |
Менометрорагија | Продужено, обилно и неправилно крварење |
Брахименореја | Крварење траје мање од 3 дана |
Аменореја | Стање у којем су менструације код жене потпуно престале. Одсуство менструације 90 или више дана сматра се абнормалним осим ако је жена трудна, доји или пролази кроз менопаузу (што се обично јавља код жена између 45 и 55 година). Изостанак прве менструације до 16 године живота или изостанак менструације дуже од 6 месеци. Младе жене које нису почеле менструацију до 15 или 16 година или у року од три године након што су њихове груди почеле да се развијају такође се сматра да болују од аменореје. |
Олигоменореја | Одсуство менструације од 6 недеља до 6 месеци |
Полименореја | Крварење које се јавља када се менструални циклуси јављају у периодима краћим од 21 дана |
Хиперменореја | Веома обилна менструација |
Хипоменореја | Веома оскудна менструација |
Оскудно крварење | Оскудно тачкасто крварење |
Постоји много узрока абнормалних менструалних крварења, почев од стреса до озбиљнијих здравствених стања:
Добијање или губитак значајне тежине, дијета, промене у рутини вежбања, путовања, болест или други поремећаји у свакодневној рутини жене могу утицати на њен менструални циклус.
Већина контрацепцијских пилула садржи комбинацију хормона естрогена и прогестина (неке садрже само прогестин). Пилуле спречавају трудноћу тако што спречавају јајнике да отпуштају јајну ћелију. Укључивање или искључивање контрацепцијских пилула може утицати на менструацију. Неке жене имају нередовне или изостане менструације и до шест месеци након престанка узимања контрацепцијских пилула. Ово је важно узети у обзир када планирате зачеће и трудноћу. Жене које узимају контрацепцијске пилуле које садрже само прогестин могу имати крварење између менструација.
Полипи материце су мале бенигне (неканцерозне) израслине у слузокожи материце. Фиброиди материце су тумори који се везују за зид материце. Може постојати један или више фиброида, који се крећу од малих као што су семенке јабуке до величине грејпфрута. Ови тумори су обично бенигни, али могу изазвати обилно крварење и бол током менструације. Ако су фиброиди велики, они могу извршити притисак на бешику или ректум, изазивајући нелагодности и сметње у мокрењу и дефекацији.
Ткиво ендометријума које облаже материцу разграђује се сваког месеца и испушта се са менструалним током. Ендометриоза се јавља када ткиво ендометријума почиње да расте изван материце. Често се ткиво ендометријума везује за јајнике или јајоводе; понекад расте на цревима или другим органима у доњем делу дигестивног тракта и у пределу између ректума и материце. Ендометриоза може изазвати абнормално крварење, грчеве или бол пре и током менструације, као и болан сексуални однос.
Инфламаторна болест карлице (ПИД) је бактеријска инфекција која погађа женски репродуктивни систем. Бактерије могу ући у родницу (вагину) током сексуалног контакта, а затим се проширити на материцу и горњи генитални тракт. Бактерије такође могу ући у репродуктивни тракт јатрогено након гинеколошких процедура или порођаја, побачаја или абортуса. Симптоми инфламаторних болести карлице укључују обилан исцедак из роднице са непријатним мирисом, нередовне менструације, бол у карлици и доњем делу стомака, грозницу, мучнину, повраћање или дијареју.
Код синдрома полицистичних јајника, јајници стварају велике количине андрогена, који су мушки хормони. У јајницима се могу формирати мале кесице (цисте) испуњене течношћу. Често се могу видети на ултразвуку. Хормонске промене могу спречити сазревање јајних ћелија, па се овулација можда неће одвијати доследно. Понекад ће жена са синдромом полицистичних јајника имати нередовне менструације или потпуно престати са менструацијом. Поред тога, стање је повезано са гојазношћу, неплодношћу и хирзутизмом (прекомерни раст косе и акне). Ово стање може бити узроковано хормонском неравнотежом, иако је тачан узрок непознат. Лечење синдрома полицистичних јајника зависи од тога да ли жена жели трудноћу. Ако трудноћа није циљ, онда губитак тежине, оралне контрацептиве, а лек Метформин (сензибилизатор инсулина који се користи код дијабетеса) може регулисати циклус жене. Ако се жели трудноћа, могу се испробати лекови који стимулишу овулацију.
Ово стање се јавља код жена млађих од 40 година чији јајници не функционишу нормално. Менструални циклус се зауставља, слично менопаузи. Ово се може десити код пацијената који се лече од рака хемотерапијом и зрачењем, или ако имају породичну историју преурањене инсуфицијенције јајника или одређених хромозомских абнормалности.
Други узроци абнормалне менструације укључују
Процедура | |
---|---|
Анамнеза | Разговорoм са болесницом треба прикупити следеће информација, које су битне за откривање стварне природе болести и тачно постављање дијагнозе:
|
Општи и гинеколошки преглед | Општим и гинеколошки прегледом треба:
|
Хормонски тестови | Од тестова треба урадити: |
Остали тестови | Од осталих тестова треба урадити:
|
Остали прегледи | Пацијеницу обавезна треба послати на:
|
Постоји неколико опција лечења неправилног крварења, у зависити од узрока крварења, старости пацијентице и да ли она жели да затрудни у будућности.
Ако је крварење умереног интензитета, пацијентици се саветује узимање оралних контрацептива који садрже релативно високе дозе естрогена. У тежим случајевима неопходно је болничко лечење, одмор и примена естрогена и прогестерона у облику инјекција.[7]
Један од облика лечења је и уградња интраутериног уређаја (једна врста спирале) који лекар убацује у материцу кроз родницу како би спречио трудноћу. Овај уређај може значајно смањити абнормално крварење. Како понекад спирале (као и контрацептивне пилуле) могу изазвати абнормално крварење, ако се то догоди пацијентица о томе одмах треба да извести лекара.
Од осталих лекова најчешће се прописују препарати гвожђа због могуће секундарне анемије, и орални контрацептиви (наредних неколико месеци) како би се спречило поновно појављивање интензивног крварења из материце.
Ако хормонски препарати не зауставе крварење, онда се након биопсије ендометријума или експлоративне киретаже (како би се утврдио тачан узрок крварења), примењује каузална терапија у складу са добијеним налазом, нпр:
У мере ревенције неправилног менструалног крварења може се применити:[6]
Лекару или медицинском стручњаку ђена би требало да се обрати ако има било који од следећих симптома:
Такође би жена требало да посетите лекара ако мисли да је трудна.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.