Фирст Бизмарк је био први немачки оклопни крсташ, изграђен пре Првог светског рата. Сматра се прототипом свих осталих немачких оклопних крсташа.

Кратке чињенице Немачки оклопни крсташ Фирст Бизмарк, Општи подаци ...
Немачки оклопни крсташ Фирст Бизмарк
Општи подаци
КаријераНемачка царска морнаричка застава
Кобилица постављена1. април 1896.
Поринут26. мај 1897.
Завршетак градње1. април 1900.
Главне карактеристике
Депласман10.620 тона (стандардни депласман)
11.461 тона (пуни депласман)
Дужина127,00 метара
Ширина20,40 метара
Газ8,46 метара
Погон13 котла, снаге 13.500 КС
Брзина18,7 чворова
Посада642 официра и морнара
НаоружањеТопови: 4 × 240 , 12 × 150 , 10 × 88 , 8 × 47
Торпедне цеви: 5 × 450
Затвори

Историја

Крајем 19. века Немачка почиње да мења доктрину употребе своје флоте. Дотадашњи министар морнарице Бетвен Голман је сматрао да је првостепена улога флоте - крстаричке операције и напади на Британску трговачку флоту. Следећи министар морнарице, фон Тирпиц је увидео да је победа над Британском империјом могућа само ако се добије главна битка, а за то су неопходни велики оклопни бродови. Тирпиц је кртарице сматрао помоћним типом брода. Међутим у говору пред Рајхстагом 1895. године, Вилхелм II је рекао да је потребна флота састављена од бојних бродова и крстарица. Као резултат два различита схватања о будућој улози крстарица, јавља се њихова подела на две гране. Место оклопљених крстарица I ранга у флоти, припало је оклопним крсташима.

Градња првог немачког оклопног крсташа почела је 1. априла 1896. године на доку империјског бродоградилишта у Килу и добио је име Фирст Бизмарк. Како до тада немачки конструктори нису имали искуства у пројектовању оклопних кртсташа, одлучено је да се изгради само један брод. Планирано је да се тај брод користи као полигон за испитивање нових техничких решења, а уједно и да буде прототип за следећу серију оклопних крсташа.

Техничке карактеристике

  • Тежина:
    • 10.620 тона стандардни депласман
    • 11.461 тона пуни депласман
  • Димензије:
    • Дужина: 127 метара
    • Ширина: 20,40 метара
    • Газ: 8.46 метара (средњи газ)
  • Максимална брзина:
    • 18,7 чвора
  • Погон: 3 парне машине са по 4 котла и један 8-цилиндрични котао, 13.500 КС
  • Максимална даљина пловљења: 4.560 наутичких миља/ 10 чвора
  • Количина горива: 1400 тона угља
  • Наоружање:
    • Главна артиљерија: 2 × 2 топа 240
    • Помоћна артиљерија: 12 × 1 топа 150
    • Малокалибарска артиљерија: 10 × 1 88 и 8 × 47
    • Торпедне цеви: 5 x 450
  • Оклоп:
    • Оклопни појас: 100-200
    • Палуба: 30-50
    • Артиљеријске куле 240 : 200
    • Артиљеријске куле 150 : 100
  • Посада: 642 официра и морнара

Служба

Фирст Бизмарк је уписан у списак флоте 1. априла 1900. године. Испитивања су трајала до почетка јуна, и за то време брод је показао одличне пловне карактеристике. Крајем месеца завршене су задње пробе и брод се припрема за слање на Далеки исток. Дана, 30. јуна 1900. године Фирст Бизмарк отпловљава за Циндао, где треба да се придружи немачкој источноазијској крстаричкој ескадри. Оклопни крсташ стиже у Кину 13. августа 1900. и ту октобра исте године учествује у међународној интервенцији у Кини. Следећег месеца пролази краткотрајни ремонт у Нагасакију. Током 1901. и 1902. године оклопни крсташ врши службу дуж кинеске обале, да би новембра 1902. био поново на ремонту у Нагасакију. Заставни брод источноазијске крстаричке ескадре под заставом адмирала Курта фон Притвица, постаје 1903. године, и до априла 1909. плови између Кине, Јапана и Индонезије. Због неопходног генералног ремонта, брод 8. априла 1909. креће ка Немачкој и стиже у Кил 13. августа 1909. године. По доласку брод је пребачен у резерву. У току 1910. године ремонтован је у Килском бродоградилишту и пренамењен у брод за испитивање торпедног оружја. Почетком Првог светског рата изведен је из резерве и за кратко је укључен у одбрану обале Балтичког мора. Фебруара 1915. године поново је направљен покушај да се преправи као брод-мета за торпедно оружје, но његове техничке особине нису дозволиле реализацију те идеје. Марта исте године преуређен је у школски брод за школу механике у Килу. Током 1917. године за кратко служи као школски брод за школовање капетана трговачких бродова и официре морнаричке авијације. Године, 1918. пребачен је у резерву. Од 1919. користи се краће време као штабни брод, да би средином те године био избрисан из списка флоте и послат на сечење.

Спољашње везе

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.