Некропола у Варни

Некропола у Варни (буг. ) је некропола пронађена на око 4. километра од центра Варне, и близу језера Варна, са краја и почетка миленијума п. н. е. То једно од најзначајнијих археолошких открића 20. века.

Предмети из некрополе у Варни.

На овом локалитету пронађено је 294 гроба, од којих многи садрже примере напредне металургије злата и бакра, затим грнчарију (око 600 комада, од којих су неки обојени златом), квалитетна сечива од кремена и опсидијана, перле и шкољке. Најстарије обрађено злато на свету пронађено је у некрополи - потиче из периода од 4400. до 4100. године п. н. е,^[1][2] са којом граница енеолитика у антропологији сеже до миленијума пре нове ере.^[3]

Откриће

Локалитет је случајно открио у октобру 1972. године багериста Рајчо Маринов. Први који је ценио значајно историјско значење био је Димитар Златарски, оснивач Далгопољског историјског музеја. Позвали су га мештани да испита оно шта су затекли раније тог дана. Након што је Златарски схватио колико је тај налаз важан, контактирао је Историјски музеј Варне. Након потписивања званичних докумената, предао је истраживања руководству Михаила Лазарова (1972—1976) и Ивана Иванова (1972—1991). Око 30% процењене површине некрополе још увек није истражено.

У склопу некрополе су пронађена укупно 294 гроба,^[2] од којих многи садрже софистициране примере металургије (злато и бакар), грнчарије (око 600 комада, укључујући и оне обојене златом), висококвалитетне оштрице од кремена и опсидијана, перли и шкољки.

Погребни обреди

Део сахрањен у гробовима је сахрањен у згрченом положају а део у правилном положају. Неки гробови не садрже скелет, већ гробне дарове (кенотафе). Ови симболични (празни) гробови су најбогатији златним артефактима. Пронађено је три хиљаде златних артефаката, тежине око шест килограма.

У гробу 43 било је више злата него што је пронађено у целом остатку света из те епохе. Првобитно је идентификован као гроб принца, али се сада сматра да је гроб ковача.^[4] У три симболична гроба налазиле су се маске од непечене глине.

Налази су показали да је култура Варне имала трговачке везе са удаљеним земљама (вероватно укључујући доњу Волгу и Кикладе), можда извозећи металну робу и со из рудника камене соли у Провадији . Руда бакра коришћена у артефактима потиче из средњегорског рудника у близини Старе Загоре, а медитеранске шкољке пронађене у гробовима су можда служиле као примитивна валута.

Култура је имала софистицирана верска уверења о загробном животу и развила је хијерархијске статусне разлике.^[5]

Локалитет нуди најстарији познати доказ сахрањивања мушкарца који припада елитном делу друштва. Марија Гимбутас тврди да је крај петог миленијума пре нове ере време када је у Европи почела транзиција ка доминацији мушкараца. Мушкарац високог статуса, сахрањен са највећом количином злата, држао је ратну теслу или топуз и носио је златне корице за пенис. Златне плочице у облику бика такође могу представљати поштовање мушкости, инстинктивној снази и ратовања. Гимбутас сматра да су артефакте углавном израдили локални занатлије.

Палеогенетика

Узорак АНИ152 (4683—4406 пре нове ере) из гроба бр. 43 има Y хаплотип Т.

Узорак садржи приближно једнак број појединаца: пореклом из степа, ловаца-сакупљача (ЦХГ) и пореклом из неолите у Анадолији.^[6]

Изложбе у музејима

Артефакти се могу видети у Археолошком музеју Варне и у Националном историјском музеју у Софији. Током 2006. години, неки златни предмети из некрополе били су укључени у велику и широко рекламирану националну изложбу античког злата у Софији и Варни.

Злато Варне је излагано је ван Бугарске од 1973. године, када је уврштено је у националну изложбу „Злато трачког коњаника“, приказану у водећим светским музејима и изложбеним просторима током седамдесетих година XX столећа.^[7][8][9]

Године 1982. предмете из Варне били је изложен 7 месеци у Јапану као „Најстарије злато на свету – прва европска цивилизација“ са великим публицитетом, укључујући два целовечерња ТВ документарна филма. Током 1980-их и 1990-их ратефати су такође излагани Канади, Немачкој, Француској, Италији и Израелу, и представљена на насловној страни часописа „Национална географија”.

Артефакти некрополе у ​​Варни први пут су приказани у Сједињеним Државама 1998. и 1999. године као део велике бугарске археолошке изложбе „Трачанско богатство: Благо из Бугарске”.^[10]

Током 2009–2010, неколико артефаката је приказано на Институту за проучавање античког света Универзитета Њујорк у заједничкој бугарско-румунско-молдавској изложби под називом „Изгубљени свет старе Европе: долина Дунава, 5000–3500 година пре нове ере”.^[11][12][13]

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Види још

• Винчанска култура

Референце

1. Krauß, Raiko; Schmid, Clemens; Kirschenheuter, David; Abele, Jonas; Slavchev, Vladimir; Weninger, Bernhard (2018). „Chronology and development of the Chalcolithic necropolis of Varna I”. Documenta Praehistorica. 44: 282. doi:10.4312/dp.44.17 .
2. New perspectives on the Varna cemetery (Bulgaria) Архивирано 2012-05-12 на сајту , By: Higham, Tom; Chapman, John; Slavchev, Vladimir; Gaydarska, Bisserka; Honch, Noah; Yordanov, Yordan; Dimitrova, Branimira; 1 September 2007
3. „Археологически музей - Варна”. www.archaeo.museumvarna.com (на језику: руски). Архивирано из оригинала 26. 12. 2019. г. Приступљено 15. 3. 2020.
4. Miljana Radivojević; Benjamin W. Roberts (2021): 'Balkan metallurgy in a Eurasian context' in Miljana Radivojević; Benjamin W. Roberts; Miroslav Marić; Julka Kuzmanović Cvetković; Thilo Rehren The Rise of Metallurgy in Eurasia. Evolution, Organisation and Consumption of Early Metal in the Balkans, Archaeopress Archaeology, p. 613
5. Shaw, Ian; Jameson, Robert, ур. (1999). „Varna”. A Dictionary of Archaeology. Oxford and Malden, MA: Blackwell Publishing. стр. 603.
6. Iain Mathieson et al. The Genomic History Of Southeastern Europe, 2017
7. „The Varna Treasures; Archaeological Museum, Varna”. Thracian Treasures from Bulgaria: Checklist of The Special Exhibition, June 11 – September 4, 1977, coordinated by Dietrich von Bothmer, items 20–74. New York: Metropolitan Museum of Art. 1977. Архивирано из оригинала 06. 07. 2018. г. Приступљено 6. 7. 2018 — преко Digital Collections of the Metropolitan Museum of Art.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. Venedikov, Ivan (1977). „The Archaeological Wealth of Ancient Thrace”. The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 7—71. JSTOR 3258668. doi:10.2307/3258668. via- Met Publications
9. Thracian Treasures from Bulgaria; 12 May – 1 July, 1979, Nagoya City Museum; items 20–74. Tokyo: The Chunichi Shimbun, The Tokyo Shimbun. 1979.
10. Eisenberg, Jerome M. (јануар 1998). „The Wealth of the Thracians: A Spectacular Exhibitions of Thracian Treasures Travelling America” (PDF). Minerva. 9 (1). стр. 9. Приступљено 6. 7. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. The Lost World of Old Europe: The Danube Valley, 5000–3500 BC. Retrieved on 2009-10-31
12. The Lost World of Old Europe: The Danube Valley, 5000–3500 BC (Publication). Retrieved on 2009-10-31
13. A Lost European Culture, Pulled From Obscurity. Retrieved on 2009-12-03

Литература

• Anthony, D. W., J. Y. Chi (Eds.) 2010. The Lost World of Old Europe: The Danube Valley, 5000–3500 BC. Princeton, U.P.
• Avramova, M. 2000. Myth, ritual and gold of a "civilization that did not take place". – In: Varna Necropolis. Varna, Agató, 15–24.
• Bahn, P. G. (ed.). 1995. 100 Great Archaeological Discoveries. New York, Barnes & Noble, No. 34.
• Bailey, D. W. 2004. Varna. – In: Bogucki, P., P. J. Crabtree (Eds.). Ancient Europe 8000 B.C. – A.D. 1000. Vol. 1. The Mesolithic to Copper Age (c. 8000–2000 B.C.). New York, Scribner's, 341–344.
• Chapman, J. 1990. Social inequality on Bulgarian tells and the Varna problem. – In: R. Samson (ed.). The Social Archaeology of Houses, Edinburgh, Edinburgh University Press, 49–98.
• Chapman, J. 1991. The creation of social arenas in Varna. – In: P. Garwood (Ed.). Sacred and Profane. Oxford University Committee for Archaeology, Monograph 32, 152–171.
• Chapman, John; Higham, Tom; Slavchev, Vladimir; Gaydarska, Bisserka; Honch, Noah (2006). „The social context of the emergence, development and abandonment of the Varna cemetery, Bulgaria”. European Journal of Archaeology. 9 (2–3): 159—183. S2CID 162564008. doi:10.1177/1461957107086121.
• Chapman, J., B. Gaydarska, V. Slavchev. 2008. The life histories of Spondylus shell rings from the Varna I Eneolithic cemetery (Northeast Bulgaria): transformation, revelation, fragmentation and deposition. – Acta Musei Varnaensis, 6, 139–162.
• Éluére, Ch., D. Raub. 1991. Investigations on the gold coating technology of the great dish from Varna. – In: J.-P. Mohen (Ed.). Découverte du métal. Picard, Paris, 13–30.
• Fol, A., J. Lichardus (eds.). 1988. Macht, Herrschaft und Gold: das Graberfeld von Varna (Bulgarien) und die Anfänge einer neuen europäischen Zivilisation. Saarbrücken, Moderne Galerie des Saarland–Museums.
• Gimbutas, M. 1977. Varna: a sensationally rich cemetery at the Karanovo civilization: about 4500 B.C. – Expedition, Summer, 39–47.
• Hayden, B. 1998. An archaeological evaluation of the Gimbutas paradigm. – In: The Virtual Pomegranate, 6.
• Higham, T., J. Chapman, V. Slavchev, B. Gaydarska, N. Honch, Y. Yordanov, B. Dimitrova. 2007. New perspectives on the Varna cemetery (Bulgaria) – AMS dates and social implications. – Antiquity, 81, 313, 640–651.
• Ivanov, I. 1977. La nécropole chalcolithique de Varna. – Obzor, 38, 87–96.
• Ivanov, I. 1978. Les fouilles archéologiques de la nécropole chalcolithique а Varna (1972–1976). – Studia Praehistorica, 1–2, 13–26.
• Ivanov, I. 1982. The Varna Chalcolithic necropolis. – In: The First Civilization in Europe and the Oldest Gold in the World – Varna, Bulgaria. Nippon Television Network Cultural Society, 21–24.
• Ivanov, I. 1986. Der kupferzeitlishe Friedhof in Varna. – In: G. Biegel (Hrsg.). Das erste Gold der Menschheit. Die älteste Zivilisation in Europa. Freiburg, 30–42.
• Ivanov, I. 1988. Die Ausgrabungen des Gräberfeldes von Varna. – In: Fol, A., J. Lichardus (Hrsg.). Macht, Herrschaft und Gold. Moderne–Galerie des Saarlands–Museum, Saarbrüken, Krüger, 49–66, 67–78.
• Ivanov, I. 1991. Les objets metalliques de la necropole chalcolithique de Varna. – In: Découverte du metal. Paris, 9–12.
• Ivanov, I. S., M. Avramova. 1997. Varna i razhdaneto na evropeiskata tsivilizatsiia. Sofia (in Bulgarian).
• Ivanov, I., M. Avramova. 2000. Varna Necropolis. The Dawn of European Civilization. Sofia, Agató, 55 p.
• Kănchev, K. 1978. Microwear studies of the weapons and tools from the chalcolithic necropolis at the city of Varna. – Studia Praehistorica, 1–2, 46–49.
• Kostov, R. I. 2004. Prehistoric weight system among the gold objects of the Varna Chalcolithic necropolis. – Geology and Mineral Resources, 11, 3, 25–28 (in Bulgarian with an English abstract).
• Kostov, R. I. 2007. Archaeomineralogy of Neolithic and Chalcolithic Artifacts from Bulgaria and their Significance to Gemmology. Sofia, Publishing House "St. Ivan Rilski", 126 p., I–VIII (in Bulgarian with an English summary).
• Kostov, R. I. 2016. Symmetry of form and weight: standardization of gold and mineral artifacts from the Varna Chalcolithic necropolis (5th millennium BC). – In: Symmetry Festival 2016 (Ed. by G. Darvas). Vienna, 18–23 July 2016, 176–179.
• Kostov, R. I., O. Pelevina. 2008. Complex faceted and other carnelian beads from the Varna Chalcolithic necropolis: gemmological analysis. – In: Proceedings of the International Conference "Geology and Archaeomineralogy". Sofia, 29–30 October 2008. Sofia, Publishing House "St. Ivan Rilski", 67–72.
• Kostov, R. I., T. Dimov, O. Pelevina. 2004. Gemmological characteristics of carnelian and agate beads from the Chalcolithic necropolis at Durankulak and Varna. – Geology and Mineral Resources, 11, 10, 15–24 (in Bulgarian with an English abstract).
• R. Krauß/C. Schmid/D. Kirschenheuter/J. Abele/V. Slavchev/B. Weninger, Chronology and development of the Chalcolithic necropolis of Varna I. Documenta Praehistorica 44, 2017, 282–305 [online
• R. Krauß/S. Zäuner/E. Pernicka. 2014. Statistical and Anthropological Analysis of the Varna Necropolis. In: H. Meller/R. Risch/E. Pernicka (Hrsg.), Metalle der Macht – Frühes Gold und Silber. 6. Mitteldeutscher Archäologentag vom 17. bis 19. Oktober 2013 in Halle (Saale). Tagungen des Landesmuseums für Vorgeschichte Halle 11/II. Halle, 371–387.
• Kuleff, I. 2009. Archeometric investigation of gold in the Chalcolithic necropolis of Varna (5th millennium BC) – Advances in Bulgarian Science, 2, 16–22.
• Manolakakis, L. 2008. Le mobilier en silex taille des tombes de Varna I. – Acta Musei Varnaensis, 6, 115–138.
• Manolakakis L. 2005. Les industries lithiques énéolithiques de Bulgarie: Die kupferzeitliche Steinbearbeitung in Bulgarien (Internationale Archäologie), Marie Leidorf, 2005.
• Marazov, I. 1997. The blacksmith as 'King' in the necropolis of Varna. – In: J. Marler (Ed.). From the Realm.
• Marler, J. 1999. A response to Brian Hayden's article "An archaeological evaluation of the Gimbutas paradigm". – In: The Virtual Pomegranate, 10.
• Nikolov, V. 1994. Der soziale und religious-mythologische Kontext des Goldes in der Nekropole bei Varna. – Ann. Department of Archaeology, New Bulgarian University, I, 4–7.
• Renfrew, Colin (новембар 1978). „Varna and the social context of early metallurgy”. Antiquity. 52 (206): 199—203. S2CID 162450895. doi:10.1017/S0003598X00072197.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Renfrew, C. 1986. Varna and the emergence of wealth in prehistoric Europe. – In: The Social Life of Things: Commodities in Cultural Perspective (A. Appadurai, Ed.). Cambridge, Cambridge University Press, 141–168.
• Renfrew, C., P. Bahn. 1996. Archaeology: theories, methods, and practice. New York, Thames and Hudson.
• Slavchev, V. 2004. Fragmentation research and the Varna Eneolithic cemetery Spondylus rings. – Proceedings of the Varna Round Table.
• Smolenov, H., H. Mihailov et V. Bozhilov. 2009. Archeo-Logique: La méthode heuristique des symboles et des conniassances sacrés. Sofia, Magoart.
• Todorova, H. 1982. Kupferzeitliche Siedlungen in Nordostbulgarien. München, Beck, Materialien zur Allgemeinen und Vergleichenden Archäologie, Band 13.
• Todorova, H. 1978. The Eneolithic Period in Bulgaria in the Fifth Millennium B.C. Oxford, British Archaeological Reports, BAR supplementary series 49.