Народни музеј у Пожаревцу

Народни музеј у Пожаревцу је основан 1895. године.^[1] То је музеј комплексног типа са: археолошком историјском, етнолошком и збирком историје уметности . Више од једног века бави се чувањем културно-историјске баштине Браничева.

Народни музеј у Пожаревцу

Историја

Оснивање Музеја при Пожаревачкој гимназији започето је 1893. године заузимањем професора Луке Јевремовића који је покренуо, уз помоћ ученика, ђачких родитеља и грађана,сакупљање предмета за музејску збирку.

Легални, у правом смислу рад, Музеј је започео са доношењем и потврђивањем Правила Музеја из 1896. године. Тадашњи министар просвете и црквених дела, Љубомир Ковачевић, одобрио је оснивање Музеја потврдом ПРАВИЛА МУЗЕЈА, 3. фебруара 1896. године.

Музеј је те 1896. године у својим збиркама имао сакупљених преко 350 предмета, пре свега нумизматике, али и других. Одмах по оснивању Музеја за чувара (кустоса) одређен је Лука Јевремовић, који је ту дужност вршио пуних десет година. Основни задатак, због којег је музеј и био основан, почео је да се остварује: чување и истраживање старина, пре свега у Пожаревачком округу. Априла 1907. Музеј је отворио и сталну музејску поставку у посебној просторији гимназије.

У Првом светском рату пропао је највећи број музејских предмета иако је извршена евакуација, а оно што је остало развукли су бугарски окупатори. Током Другог светског рата (1941-1945) Музеј је све време рата постојао и радио под именом Браничевски музеј. По ослобођењу, септембра 1947. године Музеј је свечано и званично отворен за публику поводом Вуковог јубилеја. Никола Бошковић, пензионисани професор био је постављен за управника.

Током осамдесетих и деведесетих година 20. века, уметнички и историјски вредни предмети су више пута пљачкани, од чега део никада није пронађен.^[2]

Пређени пут од 125 година, од гимназијског, преко Браничевског, Окружног, Градског до Народног музеја данас, био је изузетно динамичан (истраживање и сакупљање предмета, излагање и документација, као и сукцесивна конзервација музејских предмета), сведочи о богатој културној баштини овог краја, Браничевског округа.

Данас, Народни музеј у Пожаревцу је подручни музеј, са 50.000 предмета у осам збирки и седам објеката на пет локација.

Објекти музеја

Зграда Музеја културне историје у Немањиној улици

Главна зграда у Етно-парку Тулба

• главна зграда у улици Воје Дулића има сталну поставку археолошких предмета. Простире се на површини од 565 . Посебно место заузимају фреске са осликаних гробова из Виминацијума и грб Виминацијума, остава сребрног накита из села Баре, као и предмети израђени од свих врста метала. У дворишту главне зграде налази се лапидаријумом, скулптуре, надгробне стеле, саркофазима.
• Легат Миодрага Марковића излаже уметничке слике на сталној поставци. Заступљено више од 20 уметника, међу којима Јован Бијелић, Милан Коњовић, Зора Петровић, Љубица Сокић, Пеђа Милосављевић и др.^[3]
• Музеј културне историје у Немањиној улици, је грађанска кући, са етнолошком поставком грађанске културе с краја 19. и почетка 20. века. Простире се на 380
• Кућа фонда Петра Добрњца са историјском збирком: Пожаревачки мир, Први и Други српски устанак). Простире се на 100
• Етно парк на брду Тулба је изложба на отвореном са објектима народног градитељства из 18. и 19. века: окућница, бунар са витлом, кућа брвнара (село Мелница), кућа разбијеног типа места (село Макце код Петровца) из осамдесетих година 19. века. У непосредној близини изграђен је и Царски шатор, налик ономе у коме је 21. јула 1718. године потписан Пожаревачки мир.^[4]

Галерија

• 
  Римски саркофаг испред улаза у музеј
• 
  Римска уљана бронзана лампа
• 
  Дечија римска играчка у облику коњића
• 
  Реконструкција келтског ратника
• 
  Римска уљана лампа у облику главе Сатира
• 
  Римска позоришна трагична маска
• 
  Римски заветни натпис посвећен Јупитеру, уклесан у стену испод Рамске тврђаве на Дунаву
• 
  Римска опека са прстом уписаним првим словима абецедет
• 
  Римски накит из Виминацијума
• 
  Римски коштани предмети из Вминацијума
• 
  Делимична реконструкција станишта културе Лепенског вира
• 
  Керамичке посуде бронзаног доба из села Дрмна
• 
  Римски надгробни споменик ветерана 1. македонске легије
• 
  Римски бронзани поклопац за крчаг, са представом бога Диониса
• 
  Римска фреска са представом даме - Дивина из Виминацијума
• 
  Део сталне музејске поставке
• 
  Римски надгробни споменик ветерана
• 
  Римски златан накит из Виминацијума
• 
  Грб Римског града Виминацијума
• 
  Римске подне опеке
• 
  Римска дечија играчка у облику овна
• 
  Клепсидра, римски водени сат из Виминацијума
• 
  Реконструисана седећа статуа цара Каринуса из Маргума
• 
  Фреска из ранохришћанске гробнице из Виминацијума, са представом коњаника
• 
  Керамичка посуда винчанске културе са неолитског локалитета Беловоде
• 
  Керамички пехар бронзаног доба
• 
  Копија статуете кличевачког идола
• 
  Фреска из ранохришћанске гробнице из Виминацијума, са представом раја
• 
  Фреска из ранохришћанске гробнице из Виминацијума, са представом коњаника
• 
  Медицински прибор из гроба лекара са Виминацијума
• 
  Фрагментована статуа мушкарца (тип Palliatus)
• 
  Керамички пехари раног бронзаног доба из села Дрмна
• 
  Римски сребрни медаљон са камејом
• 
  Фреска из ранохришћанске гробнице из Виминацијума, са представом раја
• 
  Скулптура Херкулане на улазу у Музеј
• 
  Копија скулптуре римске даме
• 
  Римска огрлица
• 
  Римски накит - Виминацијум
• 
  Римски златни накит
• 
  Христов монограм
• 
  Римски стуб - Виминацијум
• 
  Римска кованица

Лапидаријум

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•