Remove ads
француски грађански законик (1804) From Wikipedia, the free encyclopedia
Прва у низу промена која је обележила 1804. годину јесте доношење Француског грађанског законика (Code civil), тзв. Наполеоновог кодекса.[1]
Taj законски акт у припреми је био још од 1800. године, од стране постављене комисије. Наполеон је лично председавао државним седницама и учествовао у претресању црта закона. Међутим, услед сукоба између Бонапарте и представничких тела његово стварање одужило се још пуне три године. Коначно је 21. марта 1804. донесен на снагу и назван (Code Napoleon) Наполеоновим закоником. Енормном брзином достигао је светску славу јер је својим ефикасним и ефективним утицајем допринео променама у правном поретку на светском нивоу. У многим земљама тај кодекс има значај до дана данашњег.[2] Законик има око 2300 правила тј. норми које су обједињене у правне институте. Иначе, опет под утицајем римског права тј. институција, грађански законик је подељен на три дела. Наиме, римско право се делило на лица, ствари и тужбе. Римско право је било специфично у томе што је било обухваћено тужбама тако да где није било тужбе није било ни права. Тај принцип је напуштен у средњем веку и зато грађански законик нема тужбе. Него има следеће делове:
Француски грађански законик поседује изузетно префињен стил. Он је написан изузетно лепим француским језиком. Формулације законика, осим лепоте, одликује прецизност и еластичност, При том, текст законика је разумљив како ученим правницима тако и обичном народу.
Грађански законик пролонгира слободу у скоро сваком смислу те речи, почевши од личне слободе, слободе рада, савести, одабира вере. Другим речима целокупну слободу на одабир начина живота и срећу. То је буквална потврда социјалних начела из 1789. Зато је као симбол револуције био мрзак аристократији. Ипак, проглашењем ових права нико није гарантовао и њихово извршење. Штавише, кодекс је био нека врста признања ставки већ створених током револуције, али никако тип закона који се заиста спроводио.
Законик се ширио упоредо са Наполеоновим освајањима. Наполеон је освојио највећи део данашње Немачке, па је у тим деловима Немачке уведен Грађански законик, тако што је преведен на немачки језик. Он је ступио на снагу у Вестфалији, Хамбургу, Бадену и Виртембергу. Даље Француски грађански законик је уведен у Белгији и Холандији на француском језику. Пошто се примењивао у Италији преведен је на латински језик. Но и ван Европе Француски грађански законик је имао велику примену. Ту треба пре свега споменути Латинску Америку. Занимљиво је да Наполеонов законик, преведен на енглески језик важи у савезној држави Луизијани, која је некада била под француском влашћу, па после уступљена САД. Иста ситуација важи и за канадску покрајину Квебек, бившу француску колонију која је касниле потпала под управљање Велике Британије. Осим тога, утицај Француског грађанског законика осетио се у Африци (Алжир, Мароко, Египат, Тунис).
Кнежевина Србија, која је била провинција у оквиру Османског царства током 1830-их година представљала је правну лабораторију у којој се радило на доношењу уставних решења и законика.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.