Рудна глава је археолошко налазиште које се налази у близини истоименог села недалеко од Мајданпека, у залеђу горњег дела Ђердапске клисуре. Локалитет припада Винчанској култури и представља средиште једног од најранијих рударстава бакра у југоисточној Европи. Археолошка истраживања Рудне Главе су вршена између 1969. и 1979. године, а потом су повремено настављана. Данас се налази под заштитом Републике Србије, као археолошко налазиште од изузетног значаја[1][2]. Добијени подаци током ископавања сврстани су у категорије које обухватају организације старих рударских радова, примењене технологије и хронолошког опредељења локалитета[3].
Локалитет
Локалитет Рудна глава се простире са обе стране Шашке реке, а његови рудници из раног енеолита су откривени у копу модерног рудника. Вађене су руде малахит и азурит, које се топе на 700° и из којих се добија бакар, а у већем броју рударских окана, њих тридесетак, постојао је значајан број платформи тј. јама у облику левка.
Историјат истраживања
Рекогносцирање локалитета извршено је 1968. године, а ископавања се могу поделити на три фазе:
- Прва фаза је трајала од 1969. до 1972. године и била је ограничена на чишћење оштећених окана не северном профилу копа.
- Друга фаза, у периоду од 1973. до 1974. током које су истраживана окна на ивици северног профила.
- Трећа фаза, од 1975. до 1985. током које је ископаван ужи појас терена уз западну ивицу зоне са окнима, површине од 548,48 . Током овог истраживања откривена су окна која нису била оштећена. До краја ове фазе истражено је око 40 окана, у којима је пронађен велики број камених батова са урезаним жлијебом и керамика.
Покретни инвентар
Међу пронађеним археолошким материјалом, треба истаћи четири оставе са каменим батовима (велики чекићи направљени од облутака), оруђем од костију и керамичким судовима. Откривени камени батови представљају једну од највећих група тог типа оруђа пронађених на тлу Европе и Мале Азије, а нађена су и два типа амфора, крушколиког облика и амфоре-крчази. На основу њих је утврђено да рударство Рудне Главе припада Винчанској култури и то крају фазе Винча–Тордош II и почетку фазе Винча–Плочник I.
Откривене су и алатке од јелењег рога, оруђе већих димензија које је вероватно служило за прикупљање и копање размрвљене руде и једноставни клинови мањих димензија, који су користили за проширивање пукотина приликом разбијања блокова руде. На локалитету није откривено импортовано оруђе, а облуци и керамика Винчанске групе упућују на технологију локалног типа. Поред остатака праисторијског рударства, на локалитету су пронађени и трагови вађења руде из каснијег периода, вероватно из доба Антике.
Оставе
На локалитету Рудна главе откривене су 4 керамичке оставе. У првој је пронађена оштећена амфора и масивни лонац са 4 ушице. У другој и трећој су такође откривене амфоре, од којих су две неоштећене. Остава 3 је вероватно била укопана. Поред амфора откривен је и жртвеник са главом јелена. У четвртој остави налазио се масивни лонац са четири дршке и 3 камена бата.
Окна
Откривена окна из раног енеолитског периода су испражњени канали рудних жица, најчешће око 1,5 до 2 у пречнику. Због њихове величине и учесталости, ово рудно поље се сматра развијеним центром најранијег рударства бакра на централном Балкану, са значајном продукцијом карбонатних минерала бакра, малахита и азурита. Откривање места где се руда налази, вршена су према траговима које је на површини земљишта изазвао процес оксидације гвоздене руде. Халкопирит се разлагао на оксидне минерале бакра. Постојало је присуство и самородног бакра. Зоне оксидације стварале су се на површини земљишта тамо где је избијала рудна жила. Боја земљишта се упадљиво разликовала од околине. Димензијама ових жила и њиховој учесталости прилагођавала се изградња платформе која је представљала неку врсту складишта или радионице, одакле је почела експлоатација природног канала рудне жиле. Руда је ређе откривана у хоризонталним раседима, гранајући се у вертикална окна. По релативном хронолошком односу између окна, претпоставља се да је експлоатација овог рудокопа током енеолита била дуготрајна[3].
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.