Наково

Наково (мађ. , ) је насеље у Србији, у граду Кикинди, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.918 становника.

Наково
Православна црква у Накову
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Град	Кикинда
Становништво
— 2011.	1.918
— густина	113/
Географске карактеристике
Координате	45° 52′ 16″ С; 20° 34′ 01″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	91
Површина	21,4 2
Наково Наково на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23311
Позивни број	0230
Регистарска ознака

Историја

Током средњег века у близини данашње локације села постојало је насеље по имену Szollos (Seleš, Szőllős, Seleuš, Sellesch). До прве половине 18. века насеље више не постоји и овај терен је пуст и ненасељен.

Године 1782. област долази у посед браће Кристифора и Кирила Нако, трговаца грчко-цинцарског порекла из данашње Македоније. Како би обезбедили радну снагу на свом поседу подижу 50 кућа 1784. године и насељавају их становништвом мађарског порекла. Кристифор Нако, у уговору са насељеним Мађарима, захтева да се место преименује у Накофалва.^[1]

1790. године нови талас колониста стиже у село. Овог пута, ради се о 176 немачких породица са укупно 706 чланова. Укупна популација Накова 1793. била је 1.054 становника, већином Немаца и незнатним бројем Француза. Током овог раздобља, Мађари нису више насељавали село - напустили су га због тешких услова живота. Подаци из 1836. године казују да је село имало 1.775 Католика и 6 Православаца. Почетком 20. века у Накофалви је било 4 Србина.^[2]

Број становника у насељу 1911. године расте до 2.834, са укупно 583 домаћинства.

Након Првог светског рата 1918. године, село улази у састав новообразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Други светски рат (1941-1944) Наково проводи под окупацијом Немачке и локалном немачком управом. Крајем рата 1944. године, највећи део становништва се повлачи са немачком војском, а мањи део који је ослобођење дочекао у селу, депортован је у концентрационе кампове. Током 1945-1946. село је колонизовано породицама из Босанске Крајине (срезови Босанско Грахово, Босански Петровац, Дрвар, Бања Лука, Бихаћ итд.).

Демографија

У насељу Наково живи 1.918 становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,1 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 849 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а по пописима од 1961. године примећује се смањење становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 3.438 1953. 3.524 1961. 3.378 1971. 2.834 1981. 2.604 1991. 2.525 2.486 2002. 2.419 2.434 2011. 1.918

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			2.301	95,12%
Југословени			46	1,90%
Мађари			19	0,78%
Црногорци			11	0,45%
Словаци			3	0,12%
Хрвати			2	0,08%
Украјинци			2	0,08%
Словенци			1	0,04%
Румуни			1	0,04%
Македонци			1	0,04%
Буњевци			1	0,04%
непознато			9	0,37%

Становништво према полу и старости^[5]

	м			ж
?	7			8
80+	18			43
75—79	26			74
70—74	70			88
65—69	87			111
60—64	57			76
55—59	64			57
50—54	117			98
45—49	121			112
40—44	94			85
35—39	50			73
30—34	64			59
25—29	64			79
20—24	87			63
15—19	81			86
10—14	64			68
5—9	37			49
0—4	34			48
Просек :	42,1			44,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 567 624 756 743 750 881 849

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 181 235 128 195 68 32 8 2 0 0 2,85

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.007	324	593	64	26	0
Женски	1.112	236	604	240	32	0
УКУПНО	2.119	560	1.197	304	58	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	391	60	0	16	124
Женски	276	26	0	0	93
УКУПНО	667	86	0	16	217
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	31	52	10	36
Женски	6	4	44	10	8
УКУПНО	15	35	96	20	44
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	4	24	8	4
Женски	11	4	11	25	25
УКУПНО	13	8	35	33	29
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	8
Женски	5	0	0	4
УКУПНО	8	0	0	12

Становништво по делатностима које обавља

Гранични прелаз

Гранични прелаз Наково-Лунга отворен је новембра 2014. године и категорисан као међународни прелаз треће категорије.^[6] Са румунске стране, претходно је постојала гранична рампа, као и табла која означава крај насеља.^[7] Овај прелаз функционисао је и у другој половини 20. века. Тако је, након 20 година паузе, прелаз поново оспособљен за употребу, док се у наредном периоду радило на припремању услова за непрекидно пропуштање возила током читавог дана.^[8][9] Радови на реконструкцији инфраструктуре завршени су 2019. године,^[10] када је изграђена и бициклистичка стаза која повезује насеља са обе стране границе.^[11]

Галерија

• 
  Основна школа „Петар Кочић“
• 
  Улазак у Наково са румунске стране

Види још

• Јован Нако

Референце

1. Званична презентација Града Кикинде; Наково приступљено 24.10.2019.
2. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
6. „Премијери отворили прелаз Наково - Лунга”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 8. 11. 2014. Приступљено 17. 11. 2019.
7. „Гранична рампа, Лунга”. Гугл мапе. август 2012. Приступљено 17. 11. 2019.
8. „KIKINĐANI PRESREĆNI: Granični prelaz Nakovo-Lunga uskoro će raditi 24 sata”. Курир. 15. 11. 2016. Приступљено 17. 11. 2019.
9. „Saradnja sa Rumunijom unaprediće prelaz Nakovo-Lunga”. banat.rs. 1. 9. 2017. Приступљено 17. 11. 2019.
10. Новаковић, Миле (4. 6. 2019). „Отварање прелаза Наково скраћује пут до Темишвара и Арада”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 17. 11. 2019.
11. Поповић, Татјана (14. 8. 2019). „Обновљен гранични прелаз Наково – Лунга, бициклистичка стаза спаја Србију и Румунију”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 17. 11. 2019.

Спољашње везе

• Мит о Накову („Политика”, 30. јун 2017) (језик: српски)
• Срушили цркву да направе свињац („Политика”, 26. октобар 2018)
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()