Мост Мехмед-паше Соколовића

Мост Мехмед-паше Соколовића
Мост Мехмед-паше Соколовића
Светска баштина Унеска
Званично име	Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду
Место	Вишеград, Република Српска, Босна и Херцеговина
Координате	43° 47′ С; 19° 17′ И
Критеријум	културна: ii, iv
Референца	1260
Упис	2007. (31. седница)

Мост Мехмед-паше Соколовића (Стари мост у Вишеграду) налази се у Вишеграду близу границе Босне и Херцеговине и Србије и представља једно од најмонументалнијих дјела архитектуре која је настала у раздобљу од 15. до 19. вијека у Босни и Херцеговини. Мост Мехмед-паше Соколовића је национални споменик Босне и Херцеговине.

Кратке чињенице Мост Мехмед-паше Соколовића, Светска баштина Унеска ...

Затвори

Мост Мехмед-паше Соколовића

Мост Мехмед-паше Соколовића на карти Босне и Херцеговине

Мост је изграђен у периоду од 1571. до 1577. године, на мјесту гдје је пут повезивао Босну са Цариградом изнад ријеке Дрине (тзв. „Цариградска џада“). Изградња моста повјерена је највећем турском градитељу, Коџа Мимар Синану, дворском архитекти и врховном градитељу Царства, једном од највећих архитеката свијета. Задужбина је Мехмед-паше Соколовића, великог везира тројице султана (1565—1579) — Сулејмана Величанственог, Селима II и Мурата .

За овај мост се зна да је поправљан око 1664. године, затим 1875, 1911. и 1939, те 1940. године. При повлачењу Аустријанаца из Вишеграда 1914. године, разорено је једно окно, а сљедеће године српска војска приликом напуштања Вишеграда је разорила још једно. Такво стање моста се задржало до 1939. године када је доведен у исправно стање. Од 1915. до 1939. године на порушеном дијелу моста стојала је жељезна конструкција преко које се одвијао саобраћај. Приликом повлачења Нијемаца у октобру 1943. године и тај је дио разорен, постоји фотографија из 1943. на којој се види разорен мост.^[1]

Средина моста, названа капија-софа, била је проширена и убрзо је постала популарно састајалиште за људе из Вишеграда и околице, једно релаксирано стање које је још увијек типично за данашњу Турску и већину Балкана.

Роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“, за који је писац добио и Нобелову награду и који је преведен на многе свјетске језике, је базиран по историји овог моста. Роман је кроз историју моста приказао и историју цјелокупног поднебља и многе значајне догађаје у вези са мостом.

Дио моста преко ријеке чини једанаест лучних отвора, од којих је крајњи отвор уз десну обалу ослоњен на два подзида са најмањим распоном од 5,20 . Осталих десет лучних отвора распона су од 10,70-14,80 . Мост лежи на девет великих камених стубова ширине 3,50-4,00 и дужине око 11,50 . На лијевој обали крајњи отвор се ослања на угао моста којим прелази у рампу. Ширина коловоза на мосту износи 6,00 . Оградни зидови су дебљине 60 , и њихова дужина износи 179,44 . Приступна рампа је широка око 6,60 са оградама и дужине је око 120,00 . У рампи су четири лучна отвора, један већи на углу (ширине 4,50 ) и три мања изнад потока који се улијева у Дрину. Лукови су класични преломљени лукови са релативно малим ексцентрицитетом центара (цца 1,0 , а свода дебљине 85 ) чиме се приближују полукругу.

Камен за зидање моста сјечен је у мјесту Бања, око 5 низ десну обалу ријеке Дрине. На средини овог моста стајала је дрвена кула за коју се не зна вријеме настанка, а која је порушена 1886. године. Кула је представљала стражарницу испод које је био пролаз, а који се затварао јаким храстовим вратима са обје стране. На кули се налазило неколико малих топова званих шибе. На мосту су се налазила два тариха у стиховима са уклесаним годинама — на првом 971.-/1571, а на другом 985./1577. Мост је издржао неколико великих поплава, од којих је највећа она из 1896. године, када је ниво ријеке Дрине био 1,60 изнад моста.

Стубови, свод и чеони зидови изведени од седре са локалитета мајдан Вишеградске бање. Поједини камени блокови везани су жељезним кланфама заливеним оловом. Над чеоним зидовима, у равни нивелете коловоза, је профилисани вијенац (од седре висине 30 ) на којем лежи масивна камена ограда. Шести стуб је са пластичном обрадом. На узводној страни, са трокутасте основе прелази степенасто у правоугаоно проширење, које носи слијепи портал са тарихом-натписом. На низводној страни су полигоналне основе степенасто прелазе у правоугаоно проширење на којем је софа за сједење. Служи намијењеној сврси до данас.

Мост Мехмед-паше Соколовића је тренутно најугроженији национални споменик Босне и Херцеговине. Стабилност моста угрожена је неиспуњавањем услова садржаних у записнику Комисије за технички пријем Хидроелектране Вишеград и незаконитим радом хидроелектране.^{[тражи се извор]} Рад хидроелектране је изазвао раст нивоа воде ријеке Дрине која је повећала оптерећење на носиве стубове моста док ерозија дијела моста испод воде пријети рушењу цијелог моста. Због недостатка финансијских средстава није било редовних оправки моста у задњих неколико деценија.

Мост Мехмед-паше Соколовића је такође уписан и на листу 100 најугроженијих споменика свјетске баштине од стране World Monuments Fund (Фонд свјетских споменика) организације.

Мермерна плоча на средини моста говори о оштећивању моста од стране њемачког окупатора у Другом свјетском рату

[1]
Објављена непозната фотографија Ћуприје на Дрини („Вечерње новости“, 19. септембар 2013)

Styh, Е., Bauwesen in B. Und H., Wien 1887.
Андрић, Иво, На Дрини ћуприја

Књиге и зборници

Андрејевић, Андреј (1984). Исламска монументална уметност XVI века у Југославији : куполне џамије. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета : Балканолошки институт САНУ. 37385223 11616778 512009936
Arslanagića most - Trebinje : povodom prenošenja mosta 1970-1972 godine / [autori tekstova Džemal Čelić ... et al. ; autori fotosa Ćiro Rajić, Milan Gojković]. Trebinje: Hidroelektrana na Trebišnjici, (Ljubljana : ExportprojektKočevje Kočevski tisk). 1972. 111592711
Археолошки споменици и налазишта у Србији = Monuments et stations archéologiques en Serbie. I : западна Србија = Serbie occidentale / Српска академија наука ; уредник Ђурђе Бошковић ; збирка: Грађа / Српска академија наука ; књ. IX / Археолошки институт ; књ. 2. Београд: Научна књига, (Београд : штампарија и књиговезница Српске академије наука). 1953. 512023976
Ayverdi, Ekrem Hakki (1956). Yugoslavya'da Türk Abideleri ve Vakıfları (на језику: турски). III. Ankara: Vakıflar Dergisi. стр. 151—223.
Vranić, Srpko (2021). Višegrad koga više nema. Beograd: Čigoja štampa, (Beograd : Čigoja štampa). ISBN 978-86-531-0658-4. 38367497
Gojković, Milan (1977). Kameni mostovi od XIV do XVIII veka u granicama Jugoslavije : mostovi nastali na Balkanskom poluostrvu u vreme ekspanzije Osmanske imperije u ove krajeve, sa posebnim osvrtom na kamene mostove u Jugoslaviji : estetičke i arhitektonske odlike, koncepcijska načela i konstrukcijske karakteristike u okviru opšte istorije građenja mostova : doktorska disertacija. Beograd: [M. Gojković]. 26279951
Gojković, Milan (1989). Stari kameni mostovi : anatomija, patologija, zaštita, sanacija, konzervacija (PDF). Beograd: Naučna knjiga. ISBN 86-23-41042-4. 109580 109580
514154391
Дероко, Александар (1953). „Средњевековни градови”. Археолошки споменици и налазишта у Србији I : западна Србија / Српска академија наука ; уредник Ђурђе Бошковић ; збирка: Грађа / Српска академија наука ; књ. IX / Археолошки институт ; књ. 2. Београд: Научна књига, (Београд : штампарија и књиговезница Српске академије наука): 35—37. 512023976
Detelić, Mirjana (2007). Epski gradovi : leksikon. Beograd: SANU, Balkanološki institut, (Beograd : Čigoja štampa). ISBN 978-86-7179-040-6. 139358732 139358732 139358732
Динић, Михаило (1953). „Западна Србија у средњем веку”. Археолошки споменици и налазишта у Србији I : западна Србија / Српска академија наука ; уредник Ђурђе Бошковић ; збирка: Грађа / Српска академија наука ; књ. IX / Археолошки институт ; књ. 2. Београд: Научна књига, (Београд : штампарија и књиговезница Српске академије наука): 23—30. 514077847 512023976
Динић, Михаило (1978). Српске земље у средњем веку: историјско-географске студије. Београд: Српска књижевна задруга, (Београд : Култура). 51539975
Динић, Михаило (2003). Из српске историје средњегa века. Београд: Equilibrium, (Београд : Стандард 2). ISBN 86-82937-07-7. 107781644
Динић, Михаило (2003). „Дубровачка средњовековна караванска трговина”. у Из српске историје средњегa века / Михаило Ј. Динић ; приредили Сима Ћирковић и Властимир Ђокић. Београд: Equilibrium, (Београд : Стандард 2). стр. 687—710. ISBN 86-82937-07-7. 107781644
Ђокић, Небојша Д.; Думић, Оливера М. (2021). „Дејства устaничких снага према Рашкој области и Косову и Метохији током Првог српског устанка”. у Научни скуп "25. година Центра за митолошке студије Србије (1996-2021)" и "У сусрет 260. година од рођења Карађорђа (1762-2022)" одржан у Рачи 22. децембра 2021. године / [уредници Радмило Петровић, Марко Атлагић] ; [приредио Живојин Андрејић]. Рача: Центар за митолошке студије Србије, (Крагујевац : Interprint). стр. 133—182. ISBN 978-86-80684-23-9. 50433545 50191625
Ердељановић, Јован; Николић, Риста Т. (1899). Трговачки центри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба : историско-географска расправа. [Београд]: издање београдске општине, (Београд : штампарија Д. Димитријевића). 34556935
Земља Павловића : средњи вијек и период турске владавине / гл. уредник Милан Васић, одг. уредник Рајко Кузмановић. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2003. ISBN 99938-631-1-4. 513326743
Здравковић, Иван (1964). Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији. Београд: Југословенски институт за заштиту споменика културе, (Београд : Београдски графички завод). 43669767 43669767 7178246
Jahić, Mustafa (2013). Gazi Husrev-begova biblioteka (PDF). Sarajevo: Gazi Husrev-begova biblioteka. ISBN 978-9958-580-05-5. 20645638
Jireček, Konstantin Josef (1879). Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mittelalters : historisch-geographische Studien (на језику: немачки). Prag: Verlag der kön. böhmischen Gesellschaft der Wissenschaften. 13160204
Jireček, Konstantin Jozef (1951). Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku. Sarajevo: Svjetlost, (Sarajevo : Državna štamparija). 12678919
Kemura, Sejfuddin (1914). Prvi srpski ustanak pod Karagjorgjem : od godine 1219. po hiđ. ili 1804. po I. do dobitka autonomije. U Sarajevu: Islamska dionička štamparija. 6582023
Kovačević, Desanka (1961). Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni / Desanka Kovačević ; Djela / Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine ; knj. 18. Odjeljenje istorijsko-filoloških nauka ; knj. 13. Sarajevo: Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine. 513036951
Ковачевић-Којић, Десанка (1978). Градска насеља средњовјековне босанске државе. Сарајево: "Веселин Маслеша". 40436748
Korić, Elma (2015). Životni put prvog beglerbega Bosne : Ferhad-paša Sokolović : (1530.-1590.). Sarajevo: Univerzitet, Orijentalni institut, (Sarajevo : Dobra knjiga). ISBN 978-9958-626-27-2. 22031878 22031878
Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља : према писаним изворима / редактор Синиша Мишић ; [уводни текстови Синиша Мишић, Јелена Мргић ; илустратор Александар Станојловић ; картограф Милован Миливојевић ; фотографије Мирјана Ристић-Дамјановић ... и др.]. Београд: Завод за уџбенике, (Београд : Службени гласник). 2010. ISBN 978-86-17-16604-3. 174746892
Nametak, Alija (1994). Sarajevski nekrologij. [S. l.] : Globus ; Zürich : Bošnjački Institut. ISBN 3-905211-00-9. 121028364 47073280
Научни скуп "25. година Центра за митолошке студије Србије (1996-2021)" и "У сусрет 260. година од рођења Карађорђа (1762-2022)" одржан у Рачи 22. децембра 2021. године / [уредници Радмило Петровић, Марко Атлагић] ; [приредио Живојин Андрејић]. Рача: Центар за митолошке студије Србије, (Крагујевац : Interprint). 2021. ISBN 978-86-80684-23-9. 50191625
521678743
Oruç, Hatice (2017). „The city of Višegrad based on fifteenth and sixteenth century tahrir defters”. у State and society in the Balkans before and after establishment of Ottoman rule / editors in chief Srđan Rudić, Selim Aslantaş ; Collection of works / The Institute of History, Belgrade ; vol. 35 (на језику: енглески). Belgrade: The Institute of History : Yunus Emre Enstitüsü - Turkish Cultural Centre, (Beograd : Donat graf). стр. 191—204. ISBN 978-86-7743-125-9. 241852684
Премовић, Маријан М. (2013). Средње и Доње Полимље и Горње Подриње у средњем веку : докторска дисертација (PDF). Београд: [М. М. Премовић]. 523080599
Rener, Hajnrih (1900). Herceg-Bosnom uzduž i poprijeko : putovanja Henrika Rennera : s geografskom kartom. Mitrovica: Hrvatska dionička tiskara (N. Dogan). 280868871 119207943 38244864
Ресулбеговић-Дефтердаревић, Азиз (1934). Град Вишеград и околица : историска монографија, савремене прилике : илустровано са 14 слика и 2 цртежа. Сарајево: аутор, (Сарајево : О. Шехић). 7688199
Ресулбеговић-Дефтердаревић, Азиз (1999). Град Вишеград и околица : историска монографија, савремене прилике : илустровано са 14 слика и 2 цртежа. Београд: Чигоја штампа, (Београд : Чигоја штампа). 155975431
Савић, Александар (2014). Вишеград од давнина до 1918. Добрунска Ријека: Дабар : Српско соколско друштво "Соко" (Ужице : Графичар). ISBN 978-99938-51-20-2. 210728204
Самарџић, Радован (1993). Мехмед Соколовић. Београд: БИГЗ : Српска књижевна задруга, (Београд : БИГЗ). ISBN 86-13-00555-1. 51546887
State and society in the Balkans before and after establishment of Ottoman rule / editors in chief Srđan Rudić, Selim Aslantaş ; Collection of works / The Institute of History, Belgrade ; vol. 35 (на језику: енглески). Belgrade: The Institute of History : Yunus Emre Enstitüsü - Turkish Cultural Centre, (Beograd : Donat graf). 2017. ISBN 978-86-7743-125-9. 241852684
Stix, Edmund (1887). Das Bauwesen in Bosnien und der Hercegovina vom beginn der Occupation durch die Österr.-ung. Monarchie bis in das Jahr 1887. : Eine technisch-statistische Studie, nach ämtlichen Quellen / zusammengestellt vom Baudepartement der Landesregierung unter der Leitung des Regierungsrathes Edmund Stix (на језику: немачки). Wien: Kaiserlich-königlichen Hof- und Staatsdruckerei. 512813713
Čelebi, Evlija (1973). Putopis : odlomci o jugoslovenskim zemljama; [preveo, uvod i komentar napisao Hazim Šabanović]. Sarajevo: Veselin Masleša. 256247815 2005798 2005798
Čelić, Džemal; Mujezinović, Mehmed (1969). Stari mostovi u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Veselin Masleša, (Zagreb : Ognjen Prica). 182328327 182328327 18278401
Čelić, Džemal (1972). „Arslanagića most i njegovo mjesto u kulturno-istorijskoj baštini Bosne i Hercegovine”. у Arslanagića most - Trebinje : povodom prenošenja mosta 1970-1972 godine / [autori tekstova Džemal Čelić ... et al. ; autori fotosa Ćiro Rajić, Milan Gojković]. Trebinje: Hidroelektrana na Trebišnjici, (Ljubljana : ExportprojektKočevje Kočevski tisk). стр. 27—31. 111592711
Čelić, Džemal; Mujezinović, Mehmed (1998). Stari mostovi u Bosni i Hercegovini (PDF). Sarajevo: Sarajevo-Publishing, (Sarajevo : OKO). ISBN 9958-21-059-2. 545318
Šabanović, Hazim (1982). Bosanski pašaluk : postanak i upravna podjela. Sarajevo: Svjetlost. 512028585 512028585 4589625
Шкриванић, Гавро (1974). Путеви у средњовековној Србији. Београд: Туристичка штампа, (Београд : Култура). 24840207

Часописи

Bašić, Kemal (2011). „Prilog bibliografiji radova o Mehmed—paši Sokoloviću”. Novi Muallim. Sarajevo: Udruženje Ilmijje Islamske zajednice u BiH. XII (46): 93—100. ISSN 1512-6560. 8843014
Bejtić, Alija (1944). „Sokolovićev most na Drini u Višegradu”. Narodna uzdanica : kalendar za godinu 1945. Sarajevo: Muslimansko kulturno društvo "Narodna uzdanica", (Sarajevo : Tiskara „Bosanska pošta“). XIII: 148—169. Архивирано из оригинала 06. 03. 2023. г. Приступљено 06. 03. 2023. 214089223 200067596 22110470
Bejtić, Alija (1953). „Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom. Sarajevo: Orijentalni institut (III—IV/1952-53): 229—297. ISSN 1986-8650. 89151498 103969543 1126062052 16399874
Bejtić, Alija (1972). „Stari trgovački putevi u Donjem Polimlju”. Prilozi za orijentalnu filologiju. Sarajevo: Orijentalni institut (22—23): 163—189. ISSN 0555-1153. 104008455 1126062052 16399874
Vujović, Vera (2018). „Case Study - The Mehmed Pasha Sokolovic Bridge”. Procedia Structural Integrity (на језику: енглески). Amsterdam: Elsevier. 13: 489—495. ISSN 2452-3216.
Glogovac, Nikola (2013). „Uticaj ideologije u okviru razvoja kulturno-umjetničkog rada sa omladinom u Višegradu tokom prve dvije decenije nakon Drugog svjetskog rata” (PDF). Petničke sveske. Valjevo: Istraživačka stanica Petnica (72/III): 512—517. ISSN 0354-1428. 26416898
Гојковић, Милан (1967). „Мост Мехмед паше Соколовића у Вишеграду и савремени водопривредни захвати”. Зборник радова Архитектонског факултета. Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Београд, (Београд : Научно дело). XVIII. ISSN 0409-0152. 43501319
Defterdarević, Aziz (1969). „Pravni aspekti spasavanja starih mostova na Trebišnjici, Žepi i Drini”. Naše starine. Sarajevo: Zavod za zaštitu spomenika kulture S.R. Bosne i Hercegovine (12): 62—71. ISSN 0547-3136. 57465612 57465612 12902146
Duranović, Elmedina (2018). „Iz historije Višegrada u srednjem vijeku”. Radovi: Historija, historija umjetnosti, arheologija. Sarajevo: Filozofski fakultet u Sarajevu. 5 (1): 137—172. ISSN 2303-6974. 22865670 21633030
Ђокић, Небојша; Думић, Оливера (2013). „Борбе српских устаника са Османлијама на Дрини и у Рашкој области 1807. године”. Весник. Београд: Војни музеј, Београд (40): 59—78. ISSN 0067-5660. 41168903
Zlatar, Behija (1978). „O nekim muslimanskim feudalnim porodicama u Bosni u XV i XVI stoljeću”. Prilozi. Institut za istoriju u Sarajevu. Sarajevo: Institut za istoriju. XIV (14—15): 81—139. ISSN 0350-1159. 102167 102167 102167
Jurčević, Ivana; Matanović, Damir (2022). „Višegrad Nahiye in the 1468/69 Summary Census of the Sanjak of Bosnia” (PDF). Osmanlı Mirası Araştırmaları Dergisi / Journal of Ottoman Legacy Studies (на језику: енглески). Abidin Temizer, Balıkesir. 9 (24): 339—349. ISSN 2148-5704.
Катић, Срђан (2022). „Вишеград у земљи Павловића и раном периоду османске власти” (PDF). Историјски часопис. Београд: Историјски институт, Београд. LXXI: 259—282. ISSN 0350-0802. 3687170
Катић, Срђан (2023). „Опширни попис Вишеграда из 1530. године” (PDF). Историјске свеске. Вишеград: Андрићев институт (50): 21—25. ISSN 2303-5293. 21247238
Korić, Elma (2015a). „Mehmed-paša Sokolović: u povodu 510 godina od rođenja”. Godišnjak Bošnjačke zajednice kulture Preporod. Sarajevo: Bošnjačka zajednica kulture Preporod. XV (1): 405—416. ISSN 1512-8180. 11844870 11844870
Korić, Elma (2016). „Objekti vakufa članova porodice Sokolović od Balkana do Bliskog Istoka”. Prilozi za orijentalnu filologiju. Sarajevo: Orijentalni institut (66): 63—82. ISSN 0555-1153. 104008455 1126062052 513490127 16399874
Kreševljaković, Hamdija (1953). „Stari bosanski gradovi” (PDF). Naše starine. Sarajevo: Zemaljski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti Narodne Republike Bosne i Hercegovine, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) (I): 7—44. ISSN 0547-3136. 515863703 57465612 57465612 3534342 12902146
Kurtović, Esad (2016). „Prvi spomeni Višegrada i Kuknja u srednjem vijeku”. Radovi: Historija, historija umjetnosti, arheologija. Sarajevo: Filozofski fakultet u Sarajevu. 4: 99—117. ISSN 2303-6974. 22865670 21633030
Mujezinović, Mehmed (1953). „Obnova natpisa na Sokolovićevu mostu u Višegradu”. Naše starine. Sarajevo: Zemaljski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti Narodne Republike Bosne i Hercegovine, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) (I): 183—188. ISSN 0547-3136. Архивирано из оригинала 08. 07. 2023. г. Приступљено 08. 07. 2023. 57465612 57465612 49805574 12902146
Muravljov, Mihailo; Stevanović, Boško (2011). „Stari kameni most u Mostaru posvećeno sećanju na prof. Dr Milana - Gileta Gojkovića” (PDF). Izgradnja. Beograd: Udruženje inženjera građevinarstva, geotehnike, arhitekture i urbanista "Izgradnja". 65 (1—2): 37—47. ISSN 0350-5421. 55831
Окиљ, Милијана (2018). „Мост Мехмед паше Соколовића у Вишеграду”. Културно насљеђе : часопис за научно-стручно истраживање, валоризовање и презентовање културног насљеђа. Бања Лука: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. 1 (1): 36—45. ISSN 2637-2541. 278117900
Окиљ, Милијана (2020). „Мостови изграђени на простору Републике Српске током османског периода”. АГГ+ : часопис за архитектуру, грађевинарство, геодезију и сродне научне области. Бања Лука: Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бања Луци. 8 (1): 34—48. ISSN 2303-6036. 322867719
Остојић, Предраг (2016). „Горњодрински фронт за вријеме Колубарске битке : (Део 1.)” (PDF). Историјске свеске. Вишеград: Андрићев институт. III (28): 165—171. ISSN 2303-5293. 21247238
Остојић, Предраг (2016а). „Горњодрински фронт за вријеме Колубарске битке : (Део 2.)” (PDF). Историјске свеске. Вишеград: Андрићев институт. III (29): 200—207. ISSN 2303-5293. 21247238
Остојић, Предраг (2022). „Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942. — у свјетлу њемачких докумената” (PDF). Историјске свеске. Вишеград: Андрићев институт. IV (43): 255—259. ISSN 2303-5293. 21247238
Остојић, Предраг (2022а). „Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942. — у свјетлу њемачких докумената : II део” (PDF). Историјске свеске. Вишеград: Андрићев институт. IV (44): 345—349. ISSN 2303-5293. 21247238
Остојић, Предраг (2022б). „Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942. — у свјетлу њемачких докумената : III део” (PDF). Историјске свеске. Вишеград: Андрићев институт. IV (45): 388—392. ISSN 2303-5293. 21247238
Pržulj, Milenko (1990). „Na Drini ćuprija - osnovni podaci, hronologija oštećenja i rušenja, sanacije i sadašnje stanje kamenog mosta preko rijeke Drine u Višegradu”. Zbornik istraživačkih radova Instituta za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Sarajevu. Sarajevo: Zavod za ispitivanje materijala i konstrukcija, (Beograd : "Branko Đonović"). 19: 113—121. ISSN 0350-1701. 10937868 29795847
Радојчић, Светозар (1970). „Опасности стварања као тема у народном песништву”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Београд: Филолошки факултет. XXXVI (3—4): 183—195. ISSN 0350-6673. 602383 602383 602383
Sokolović, Osman A. (1962). „Jedan dokumenat o gradnji ćuprije na Drini”. Glasnik Vrhovnog islamskog starješinstva u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji. Sarajevo: Vrhovno islamsko starješinstvo u SFRJ. XIII (10—12): 340—346. ISSN 0504-8273. 16389378
Станисављевић, Вукашин (1963). „На Дрини ћуприја у народној епској песми”. Књижевност и језик : часопис Друштва за српскохрватски језик и књижевност. Београд: Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије. 10 (2): 101—105. ISSN 0454-0689. 246301191 4052482
Fočo, Mirzah (2006). „Most Mehmed-paše Sokolovića - pregled opisa u radovima istraživača mosta”. Baština : Godošnjak Komisije za čuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine (на језику: српски и енглески). Sarajevo: Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika. II: 77—87. ISSN 1840-2364. 230059271 15907846 15907846
Hadžimuhamedović, Amra (2006). „Most među ljudima i udaljenim svjetovima”. Baština : Godošnjak Komisije za čuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine (на језику: српски и енглески). Sarajevo: Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika. II: 115—171. ISSN 1840-2364. 230059271 15907846 15907846
Херман, Коста (1889). „Ћуприја у Вишеграду”. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини. Сарајево: [Земаљски економат], (Сарајево : Земаљска штампарија). I (I): 79—83. ISSN 1512-8059. 36703756
Čelić, Džemal (1953). „Obnova Sokolovićeva mosta u Višegradu”. Naše starine. Sarajevo: Zemaljski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti Narodne Republike Bosne i Hercegovine, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) (I): 177—181. ISSN 0547-3136. Архивирано из оригинала 08. 07. 2023. г. Приступљено 08. 07. 2023. 200067852 57465612 57465612 49805318 12902146
Шево, Љиљана (2006). „Стари вишеградски мост у народној традицији, путописима и умјетности / The Old Višegrad Bridge in Folk Tradition, Travelogues and Art”. Baština : Godošnjak Komisije za čuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine (на језику: српски и енглески). Sarajevo: Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika. II: 173—193. ISSN 1840-2364. 230059271 15907846 15907846

[1] [1]
Објављена непозната фотографија Ћуприје на Дрини („Вечерње новости“, 19. септембар 2013)

[1]

Књиге и зборници

Часописи

Wikiwand in your browser!

Мост Мехмед-паше Соколовића

Књиге и зборници

Часописи

Wikiwand in your browser!

Историја

Карактеристике

Тренутно стање

Галерија

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе