Морејски рат

Морејски рат
	Дио Великог турског рата и Млетачко-османских ратова
Вријеме	1684—1699.; (15 година)
Мјесто	Пелепонез, јужни Епир, средишња Грчка, Егејско море и Црна Гора
Исход	Млетачка побједа
Територијалне; промјене	Мореја припала Млетачкој републици; Млетачки добици у Далматинском залеђу
Сукобљене стране
Млетачка република; Малтешки витезови; Војводство Савоја; Папска држава; Витезови Светог Стефана; [[]] Манионити, Химарионити и остали грчки устаници; Црногорски устаници; [[]] Морлаци; [[]] Хрвати	Османско царство; Вазали: Египатски пашалук; Триполитански пашалук; Тунишански беглук;
Команданти и вође
Франческо Моросини; Ото Вилхелм Кенигзмарк; Ђироламо Корнаро; Бајо Пивљанин	Исмаил-паша; Махмуд-паша; Лимберакис Геракарис

Морејски рат (итал. ), познат и као Шести османско-млетачки рат, био је оружани сукоб између Млетачке републике и Османског царства који се водио од 1684. до 1699. године, а био је дио ширег сукоба познатог као „Велики турски рат”. Ратна дејства су вођена од Далмације до Егејског мора, али главни ратни поход био је млетачко освајање Морејског (Пелепонеског) полуострва на југу данашње Грчке. Млетачка је рат водила како би оправдала губитак Крита у Критском рату (1645—1669), док је Османлије већ биле у рату са Хабзбурзима на својој сјеверној граници и нису били у стању да концентришу своје снаге на Млетачку републику. Као такав, Морејски рат има једну важну одлику која се разлику од осталих османско-млетачки ратова, а то је да је из њега Млетачка република изашла као побједник, добивши значајно територијално проширење. Међутим, млетачка територијална експанзија била је краткотрајна, јер су Османлије преокренуле стање од 1718. године.

Кратке чињенице Морејски рат, Вријеме ...