Модерна уметност

Модерна уметност је релативан, али у општем смислу уобичајен и често употребљаван појам за авангардну уметност двадесетог века.^[1] У стручној литератури историчара уметности када се говори о уметности модерне разликује се од појма савремене уметности који се односи на уметност од половине 20. века до данас.

Modern art

Винсент ван Гог, Sеоски пут у Прованси ноћу, 1889, мај 1890, Музеј Кролер-Милер

Пол Сезан, Велики купачи, 1898–1905

Око 1970-их година јавља се дебата о томе да ли модерна уметност може да се сматра и јесте савремена уметност, као и да ли постмодерна уметност, као реакција на модерну, у ствари представља њен континуитет. Ово пак зависи од тога како се дефинише сам појам модерне.

Карактеристике

Пабло Пикасо:

Модерна уметност је уметност која означава уметност од конца 19. века све до 70-их година 20. века.

Модерна уметност је етапа у развоју уметности у поретку праисторијска уметност, уметност старог века, уметност средњег века и уметност новог века. У овом смислу почетак модерне уметности спојен је наступом модерне а понекад наступом романтизма. Карактеристичне тенденције у развоју модерне уметности су индивидуализам, субјективизам, модернизам и експеримент.

Заједничке особине модернистичких покрета на прелазу 19. у 20 век се испољавају кроз сензибилитет за дисхармонију, духовни контекст клонућа и идивидуализам, бежање од пуке реалности и песимистички нагони, обраћање унутрашњем животу човека, истицање осећања, субјективности и ирационалног, тражење свега новог, што се стваралачки реализује као нови сензибилитет изражен новим уметничким средствима и облицима, у богатству изражајних форми и разноврсности мотивско-стилских обележја.

Почетак модерне уметности

Као реакција на позитивизам и на реалистичко-натуралистичку доктрину у уметности, крајем 19. века јавља се у Европи идеалистичка и метафизичка филозофија и модерна уметност неоромантичарског карактера, што се исказује у различитим покретима, школама и струјама. Као покрет, модерна уметност није јединствена; различито је идејно, естетички и национално обележена. Појам „Die Moderne” први је пут употребљен 1880-их у Немачкој, као ознака реалистичког програма младих.

Модернизам, мада данас обухвата авангарду и уметност до половине 20. века, је првобитно ознака за међународни стил развијан око 1900. године, а који је у Француској назван Art Nouveau, у Енглеској, modern style, у Русији, Србији и другим југословенским земљама модерни стил или модерна, у Немачкој Jugendstil, а у Аустрији Sezessionstil (сецесија). Име Jugendstil је изворно примењено на стил који је као модел узимао облик и конфигурацију часописа Jugend, уређиван и издаван у Минхену од 1896, а касније и на сва дела сличних карактеристика у примењеним и ликовним уметностима, и архитектури. У модернизму се, с једне стране, испољава fin de siècle (крај века) као једна дубока криза 19. века већ истрошеног и празног у садржају, а у исто време такође се њиме отвара дух једног новог схватања уметности, утолико што уметници модернизма креативно анализирају, посебно у оквиру дизајна, модерне податке индустрије и њених нових материјала. У еволуцији једне визуелне културе која продире у друштво и друштвени контекст, засноване на истицању линије и њених односа са површином и простором, као и у орнаменту и у једном декоративном симболизму снажних асоцијација, модернизам се испољио једном посебном формалном свешћу, која је као специфично јединство стила генерално практикована у архитектури ентеријера, у индустријском дизајну, и у изради плаката, часописа и књига.

У архитектури модернизам промовише конструкцију у складу са материјалом и функцијом у конфигурацији урбане животне средине и њеног простора, једном својеврсном комбинацијом различитих уметности, коју ће касније наставити Баухаус. Сликари се баве дизајном и изгледом ентеријера, практикујући очигледну стилизацију употребних предмета и напрежући се да постигну својеврсну синтезу функционалног и лепог.

Линије и облици биљног порекла играју доминантну улогу у формалном репертоару модернизма; јављају се у облику плетеница или у ритмичком кретању, али скоро никако у изломљеним и оштрим угловима. У складу са неоимпресионистичком теоријом боје, заснованој на систему комплементарности, модернизам је развио комплементарност линије. Симболичким асоцијацијама у сликарству, вајарству и графичкој илустрацији модернизам представља битан моменат транзиције између импресионизма и експресионизма, а својственом декоративном линијом на начин арабеске, већ антиципира облике уметности апстракције.

Види још

• Савремена уметност
• Модернизам
• Модерна архитектура

Референце

1. Atkins 1990, стр. 102 harvnb грешка: no target: CITEREFAtkins1990 (help)

Литература

• Stangos, Nikos (edit. by; rev. and enl. edit.), 'Concepts of Modern Art'., Thames and Hudson, London, 1981
• Rotzel, Willy. 'Constructive Concepts : A History of Constructive Art from Cubism to the Present'., Rizzoli, New York, 1989 :::
• 1971.
• 1962.
• Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
• -{David Britt: Modern Art - Impressionism to Post-Modernism. 2007. ISBN 978-0-500-23841-7.. Thames & Hudson, London
• Rauterberg, Hanno (2007). Und das ist Kunst?!  −  Eine Qualitätsprüfung. ISBN 978-3-10-062810-7., S.Fischer Vlg., Frankfurt am Main 2007., 304 S.
• Saehrendt, Christian/ Kittl, Steen T.: Das kann ich auch  −  Gebrauchsanweisung für moderne Kunst. ISBN 978-3-8321-7759-1., DuMont Literatur und Kunstverlag Köln 2007., 248 S.
• Völker, Wolfram (Hg.): Was ist gute Kunst?. ISBN 978-3-7757-1976-6., Hatje Cantz Verlag, Ostfildern 2007., 167 S.}-
• Atkins, Robert. (1990). Artspeak: A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords. New York: Abbeville Press. ISBN 1-55859-127-3.
• Frascina, Francis, and Charles Harrison (eds.) 1982. Modern Art and Modernism: A Critical Anthology. Published in association with The Open University. London: Harper and Row, Ltd. Reprinted, London: Paul Chapman Publishing, Ltd.
• Arnason, H. Harvard; Prather, Marla (1998). History of modern art : painting, sculpture, architecture, photography (4th изд.). New York: Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-8109-3439-9. OCLC 1035593323 — преко Internet Archive.
• Atkins, Robert (1997). Artspeak: A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords (2nd изд.). New York: Abbeville Press Publishers. ISBN 978-0-7892-0415-8. OCLC 605278894 — преко Internet Archive.
• Cahoone, Lawrence (1996). From Modernism to Postmodernism: An Anthology. Cambridge, Mass: Blackwell Publishers. ISBN 978-1-55786-602-8. OCLC 1149327777 — преко Internet Archive.
• „CIMA Art Gallery”. Times of India Travel. 2015-06-30. Приступљено 2021-06-12.
• Clement, Russell (1996). Four French Symbolists: A Sourcebook on Pierre Puvis de Chavannes, Gustave Moreau, Odilon Redon, and Maurice Denis. Westport, Conn: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-29752-6. OCLC 34191505.
• Cogniat, Raymond (1975). Pissarro. New York: Crown Publishers. ISBN 978-0-517-52477-0. OCLC 2082821.
• Corinth, Lovis; Schuster, Peter-Klaus; Vitali, Christoph; Butts, Barbara; Brauner, Lothar; Bärnreuther, Andrea (1996). Lovis Corinth. Munich; New York: Prestel. ISBN 978-3-7913-1682-6. OCLC 35280519.
• Greenberg, Clement (1982). „Modernist Painting”. Ур.: Frascina, Francis; Harrison, Charles; Paul, Deirdre. Modern Art and Modernism: A Critical Anthology. In association with the Open University. London: Harper & Row. ISBN 978-0-06-318234-9. OCLC 297414909 — преко Internet Archive.
• Gombrich, Ernst H. (1995). The Story of Art.. London: Phaidon Press Limited. ISBN 978-0-7148-3355-2. OCLC 1151352542 — преко Internet Archive.
• Jencks, Charles (1987). Post-Modernism: The New Classicism in Art and Architecture. New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-0835-9. OCLC 1150952960 — преко Inernet Archive.
• John-Steiner, Vera (2006). „Patterns of Collaboration among Artists”. Creative Collaboration. Oxford University Press. стр. 63—96. ISBN 978-0-19-530770-2. doi:10.1093/acprof:oso/9780195307702.003.0004. OCLC 5105130725, 252638637.
• Lander, David (2006). „Fifties Furniture THE SIDE TABLE AS SCULPTURE”. Shopping. American Heritage. American Association for State and Local History. 57 (6). ISSN 2161-8496. OCLC 60622066. Архивирано из оригинала 2007-10-20. г.
• Mullins, Charlotte (2006). Painting people : figure painting today. New York: D.A.P./Distributed Art Pubs. ISBN 978-1-933045-38-2. OCLC 71679906.
• Saunders, Frances Stonor (2013-06-14) [1995-10-22]. „Modern art was CIA 'weapon<span style="padding-right:0.2em;">'”. The Independent. Архивирано из оригинала 2022-05-15. г. Приступљено 2021-04-17.
• Scobie, Stephen (1988). „The Allure of Multiplicity: Metaphor and Metonymy in Cubism and Gertrude Stein”. Ур.: Neuman, S. C.; Nadel, Ira Bruce. Gertrude Stein and the Making of Literature. London: Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-1-349-08543-9. OCLC 7323640453. doi:10.1007/978-1-349-08541-5_7 — преко Internet Archive.
• Adams, Hugh (1979). Modern Painting. New York: Mayflower Books. ISBN 978-0-8317-6062-5. OCLC 691113035 — преко Internet Archive.
• Childs, Peter (2000). Modernism. London New York: Routledge. ISBN 978-0-203-13116-9. OCLC 48138104 — преко Internet Archive.
• Crouch, Christopher (1999). Modernism in Art, Design and Architecture. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-21830-0. OCLC 1036752206 — преко Internet Archive.
• Dempsey, Amy (2002). Art in the Modern Era: A Guide to Schools and Movements. New York: Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-4172-4. OCLC 47623954.
• Everdell, William (1997). The First Moderns: Profiles in the Origins of Twentieth-Century Thought. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-22484-8. OCLC 45733213 — преко Internet Archive.
  See also: The First Moderns.
• Frazier, Nancy (2000). The Penguin Concise Dictionary of Art History. New York: Penguin Reference. ISBN 978-0-14-051420-9. OCLC 70498418.
• Hunter, Sam; Jacobus, John M; Wheeler, Daniel (2005). Modern Art: painting, sculpture, architecture, photography (3rd изд.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-150519-3. OCLC 1114759321.
• Kolocotroni, Vassiliki; Goldman, Jane; Taxidou, Olga, ур. (1998). Modernism: An Anthology of Sources and Documents. Edinburgh; Chicago: Edinburgh University Press; The University of Chicago Press. ISBN 978-0-585-19313-7. OCLC 1150833644, 44964346 — преко Internet Archive.
• Ozenfant, Amédée; Rodker, John (1952). Foundations of Modern Art.. New York: Dover. ISBN 9780486202150. OCLC 1200478998. Приступљено 2021-04-19 — преко Internet Archive.
• Read, Herbert Edward; Read, Benedict; Tisdall, Caroline; Feaver, William (1975). A Concise History of Modern Painting. New York: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-71730-8. OCLC 741987800, 894774214, 563965849 — преко Internet Archive.

Спољашње везе

• Studio International - Journal of contemporary art, design and architecture
• Tate gallery
• Музеј савремене уметности у Београду