Миш

За друге употребе, погледајте страницу Миш (вишезначна одредница).

Миш (лат. , μῦς - мис, на старогрчком) је род малих глодара који припада породици мишева^[3] (лат. ). Постоји 38 врста мишева.

Миш Временски распон: Касни Миоцен – данас
Кућни миш ()
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Rodentia
Породица:	Muridae
Потпородица:	Murinae
Род:	Mus , 1758
Типска врста
[1][2]
Подродови
Coelomys Mus Nannomys Pyromys Incertae sedis (6 врста)

Миш једе

Најпознатија врста миша је кућни миш или домаћи миш (), који се налази у скоро свим државама света, где живи заједно с људима у њиховим домовима или другим економским објектима. Ови мишеви се користе и у лабораторијама као експерименталне животиње због тога што се брзо размножавају. Веома су популарни и као кућни љубимци.^[4][5]

Панонску низију и Балканско полуострво настањује 6 врста мишева. Сви сем патуљастог миша^[6][7][8] се срећу близу људи.^[9]

Опис

Мишеви су ноћне животиње, иако се често могу видети по дану. Дневно поједу око 10% своје тежине.^[9]

Тело им је дужине између 4,5 и 12,5 cm, а реп је најчешће дуг колико и тело. Тешки су око 30 g.^[9]

Дивљи мишеви имају сива, смеђа или понекад бела леђа, а реп им је обложен густом длаком.

Станиште

Мишеви живе скоро свугде на свету, осим на Антарктику и у морима.^[9]

Исхрана

Често праве штету људима зато што грицкају људске намирнице и разне материјале. Једу све што нађу, али највише биљну храну.^[9] Често су узрочници економских штета, могу да прегризу и униште вредне предмете попут одеће и уметнина, али и да изазову пожаре уколико им се под зубима нађу електро инсталације.

Мишеви као храна

Мишеви су значајна карика у ланцима исхране у природи.^[9]

Врсте

Следећи списак садржи подродове и врсте рода :^[10]

Род Миш
Подрод	Подрод	Подрод		Подрод
, Индија , Јужна Азија , Индија , Југоисточна Азија , Шри Ланка	, Шри Ланка , Југоисточна Азија , Суматра , Јава	, Јужна Индија , Источна и југоисточна Азија , Југоисточна Азија , Југоисточна Азија , Кипар , Јужна Азија , Јужна Азија	,[11][12] Свуда где и људи , Западно средоземље , Балкан, Предња Азија , Северни Балкан	, Конго, Ангола , Западна и Централна Африка , Централна и Источна Африка , Источна Африка , Источна Африка , Подручје западног Сахела , Гана , Јужна Африка	, Намибија, Боцвана, Замбија , Подсахарска Африка , Јужна Африка , Јужна Африка , Источна Африка , Централна и Источна Африка , Конго , Источна Африка , Централноафричка република , Централноафричка република , Гвинеја, Обала слоноваче

Подврсте

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
  Јетра миша оболлопг од карцинома

Види још

• Мишеви и пацови
• Кућни миш
• Патуљасти миш

Референце

1. Hemming, Francis, ур. (1958) [1910]. „Opinion 16. The Status of Prebinomial Specific Names (Published Prior to 1758) Under Art. 30d”. Opinions and Declarations Rendered by the International Commission on Zoological Nomenclature. 1 (B): 37.
2. Oldfield, Thomas (1911). „The Mammals of the Tenth Edition of Linnæus; an Attempt to fix the Types of the Genera and the exact Bases and Localities of the Species”. Proceedings of the Zoological Society of London. 1911 (1): 146. doi:10.1111/j.1469-7998.1911.tb06995.x.
3. „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs.
4. Tang, Ailin; Bradsher, Keith (2018-10-22). „The Trade War's Latest Casualties: China's Coddled Cats and Dogs”. The New York Times. Приступљено 2018-10-23.
5. „China Pet population and ownership 2019 update”. China Pet Market (на језику: енглески). 2018-12-25. Архивирано из оригинала 25. 08. 2019. г. Приступљено 2019-08-25.
6. Kryštufek, B.; Lunde, D.P.; Meinig, H.; Aplin, K.; Batsaikhan, N.; Henttonen, H. (2019). „Micromys minutus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T13373A119151882. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-1.RLTS.T13373A119151882.en . Приступљено 19. 2. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. „BBC - Science & Nature - Wildfacts - Harvest mouse”. Архивирано из оригинала 2004-11-19. г. Приступљено 2004-09-11.
8. „Arkive: Micromys minutus.”. Архивирано из оригинала 2010-08-29. г. Приступљено 2010-08-25.
9. Велика енциклопедија животиња, (2001) Михаљ Микеш
10. „Mus (mouse, genus)”. NCBI taxonomy (на језику: енглески). Bethesda, MD: National Center for Biotechnology Information. Приступљено 9. 2. 2018.
11. Gregory SG, Sekhon M, Schein J, Zhao S, Osoegawa K, Scott CE, . (август 2002). „A physical map of the mouse genome”. Nature. 418 (6899): 743—50. Bibcode:2002Natur.418..743G. PMID 12181558. doi:10.1038/nature00957.
12. Waterston RH, Lindblad-Toh K, Birney E, Rogers J, Abril JF, Agarwal P, . (децембар 2002). „Initial sequencing and comparative analysis of the mouse genome”. Nature. 420 (6915): 520—62. PMID 12466850. doi:10.1038/nature01262.

Литература

• Велика енциклопедија животиња,. Михаљ Микеш. 2001.  978-86-489-0303-7.
• Musser, G. G. and M. D. Carleton. 2005. Superfamily Muroidea. pp. 894–1531 in Mammal Species of the World a Taxonomic and Geographic Reference. D. E. Wilson and D. M. Reeder eds. Johns Hopkins University Press, Baltimore.
• Nyby JG (2001). „Auditory Communication among Adults”. Ур.: Willott JF. Handbook of Mouse Auditory Research: From Behavior to Molecular Biology. CRC Press. стр. 3—18. ISBN 978-1-4200-3873-6.
• Meerburg BG, Singleton GR, Leirs H (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”. Pest Manag Sci. 65 (4): 351—2. PMID 19206089. doi:10.1002/ps.1718.
• Meerburg BG, Singleton GR, Kijlstra A (2009). „Rodent-borne diseases and their risks for public health”. Crit Rev Microbiol. 35 (3): 221—70. PMID 19548807. S2CID 205694138. doi:10.1080/10408410902989837.
• Behney, W. H. (1. 1. 1936). „Nocturnal Explorations of the Forest Deer-Mouse”. Journal of Mammalogy. 17 (3): 225—230. JSTOR 1374418. doi:10.2307/1374418.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Mice : The Humane Society of the United States”. Архивирано из оригинала 22. 1. 2010. г. Приступљено 15. 8. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Weber, Jesse N.; Peterson, Brant K.; Hoekstra, Hopi E. (17. 1. 2013). „Discrete genetic modules are responsible for complex burrow evolution in Peromyscus mice”. Nature. 493 (7432): 402—405. Bibcode:2013Natur.493..402W. PMID 23325221. S2CID 4361153. doi:10.1038/nature11816.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „The facial expressions of mice”. Max-Planck-Gesellschaft. 2. 4. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „The face of a mouse reveals its emotions: study”. Phys.org (на језику: енглески). 2. 4. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Mice have facial expressions, AI finds” (Video). Amaze Lab (на језику: енглески). 3. 4. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Mouse Info”. Приступљено 15. 8. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Do mice really love cheese?”. HowStuffWorks (на језику: енглески). 2015-04-15. Приступљено 2020-02-27.
• „What Kind of Food Should Your Pet Mouse Eat?”. The Spruce Pets (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-19.
• „2002 Release: Draft Sequence of Mouse Genome”. Приступљено 15. 8. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Sharon L. Vanderlip (2001). Mice: Everything About History, Care, Nutrition, Handling, and Behavior. Barron's Educational Series. стр. —. ISBN 978-0-7641-1812-8. Приступљено 22. 4. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Tembo, Mwizenge S. „Mice as a Delicacy: the Significance of Mice in the Diet of the Tumbuka People of Eastern Zambia”. Архивирано из оригинала 23. 6. 2008. г. Приступљено 13. 8. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gorman, James (2020-06-19). „Wildlife Trade Spreads Coronaviruses as Animals Get to Market”. The New York Times.
• „BBC – History – Ancient History in depth: Health Hazards and Cures in Ancient Egypt”. Приступљено 15. 8. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hart, George (1. 5. 2001). What life was like. Time Life Books. стр. 40. ISBN 978-0-7370-1007-7.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Encyc of Discovery Science and History. Fog City Press. 1. 9. 2002. стр. 320. ISBN 978-1-876778-92-7.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Tour Egypt :: Egypt: A Carefree Childhood in Ancient Egypt”. Приступљено 15. 8. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Shuter, Jane (2003). The Egyptians. Raintree. стр. 10. ISBN 978-0-7398-6440-1.
• Fontanel, Béatrice; D'Harcourt, Claire (1997). Babies: history, art, and folklore. Harry N. Abrams. стр. 64. ISBN 9780810912441.
• Colón, A. R.; Colón, P. A. (1999). Nurturing Children: A History of Pediatrics. Greenwood Press. стр. 20. ISBN 978-0-313-31080-5.
• Blum, Richard H.; Blum, Eva Marie (1970). The Dangerous Hour: The Lore of Crisis and Mystery in Rural Greece. Scribner. стр. 336.

Спољашње везе