Михаило Мишо Вукотић

Михаило Мишо Вукотић (Чево, 11. јул 1904 — Цетиње, 24. октобар 1944.) био је српски сликар из Црне Горе.

Михаило Мишо Вукотић
Датум рођења	(1904-07-11)11. јул 1904.
Место рођења	Чево, Краљевина Црна Гора
Датум смрти	24. октобар 1944.(1944-10-24) (40 год.)
Место смрти	Цетиње, Окупирана Југославија
Поље	Сликарство
Правац	Нови реализам, Експресионизам

Биографија

Михаило Мишо Вукотић био је брат од тетке краља Александра Карађорђевића. Михаилова тетка Милена била је жена црногорског краља Николе Првог. На Чеву је Михаило завршио основну школу, а потом на Цетињу нижу гимназију.^[1]

Ликовно се образовао од 1925. у београдској Уметничкој школи код Бете Вукановић (акварел), Љубомира Ивановића (цртеж) и Мила Милуновића (сликарство). Са Петром Лубардом отишао је у Париз (1926), али се убрзо вратио и завршио започете студије сликарства (1930).^[2]

Живео је у Београду до 1941, а затим на Цетињу. Био је члан уметничке групе „Облик" (од 1925) и „Лада" (од 1936). Учествовао је на бројним ликовним смотрама од 1932 (Пролећне, Јесење и Ладине изложбе у Београду) и излагао самостално од 1933. Комеморативна изложба приређена му је на Цетињу (1951). Његова дела чувају се у Народном музеју Црне Горе на Цетињу, те у Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду.^[2]

Ликовно стваралаштво

Сликао је пределе, портрете, мртве природе и актове. Крајем треће деценије палетом сведеном на монохромна сазвучја радио је у духу тада актуелне поетике новог реализма (Акт с леђа, око 1930). Почетком четврте деценије омекшао је чврстину форме и боји дао већи значај (Портрет сликарке Олге Богдановић Милуновић, 1931; Портрет сликара Боднарова, 1932--1933). Касније се приближио експресионизму (Предео из Београда, 1933; Женски акт, око 1935), колористичком реализму и интимизму (Предео, око 1938; Предео са мостом, 1940).^[2]

Награде

Са Фрањом Радочајем, Вукотић 1934. дели награду београдске Политике за слику Степениште на Калемегдану. 1935. Вукотић је лауреат награде „Београђани – београдским уметницима” за слику Пејзаж из околине Београда, изложену на Осмој јесењој изложби у Уметничком павиљону „Цвијета”. Зузорић”.^[1]

Види још

• Списак српских сликара

Референце

1. „LLUCG”. leks.canu.ac.me. Приступљено 2025-01-09.
2. „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-01-09.

Литература

• Р. Петровић, „Сликар М. Вукотић и кипар М. Томић први пут сами пред публиком”, Политика, 26. април 1933;
• М. Пламенац, „Мишо Вукотић”, Стварање, I, 1951;
• Л. Трифуновић, Српско сликарство 1900--1950, Београд 1973;
• М. Ломпар, „Михаило Вукотић”, Гласник цетињских музеја, Цетиње, 1974;
• З. Вучинић, „Михаило Вукотић”, Стварање, бр. 8–9, Подгорица, 1982.
• С. Живковић, Уметничка школа у Београду 1919--1939, Београд 1987;
• Љ. Миљковић, Лада 1904--1994: поглед у прошлост, Београд 1995.