учесник Октобарске револуције From Wikipedia, the free encyclopedia
Митар Трифуновић Учо (Брвник, код Шамца, 1880 — Логор Јасеновац, новембар 1941) био је учесник Октобарске револуције, једна од најистакнутијих личности радничког покрета у Краљевини Југославији и народни херој Југославије.
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| митар трифуновић учо | |
|---|---|
 Митар Трифуновић Учо | |
| Датум рођења | 1880. |
| Место рођења | Брвник, код Шамца, Аустроугарска |
| Датум смрти | новембар 1941. |
| Место смрти | Логор Јасеновац, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто) |
| Члан КПЈ од | 1919. |
| Учешће у ратовима | Први светски рат Октобарска револуција Народноослободилачка борба |
| Народни херој од | 27. новембра 1953. |
Рођен је 1880. године у селу Брвнику, код Шамца.
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком Првог светског рата, мобилисан је од стране аустроугарске војске и послат на Источни фронт. После заробљавања, у Русији је пришао радницима и учествовао у Октобарској социјалистичкој револуцији. Из Русије је као добровољац отишао на Солунски фронт.
Године 1918. после завршетка рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, вратио се у Тузлу с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у Босни и Херцеговини. На листи Комунистичке партије Југославије изабран је, 1920. године, за народног посланика Уставотворне скупштине. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „Хусинска буна“.
После Обзнане је ухапшен као посланик Комунистичке партије Југославије. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синдиката. После проглашења шестојануарске диктатуре, 1929. године, поново је ухапшен и од Суда за заштиту државе, у Београду, осуђен на три године робије, коју је издржао у Сремској Митровици.
У току 1935. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар Комунистичке партије Југославије. Власти Тузле су га интернирале у Босански Шамац, где је остао све до 1940. године.
Почетком 1941. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После окупације Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске, ухапшен је 14. августа, у стану једног рудара у Креки, и спроведен у логор Јасеновац. Стрељан је новембра 1941. године.
Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
