Митар Мартиновић

Митар Мартиновић (Бајице, Цетиње, 8. септембар 1870 — Београд, 11. фебруар 1954) био је црногорски дивизијар, касније дивизијски генерал Југословенске војске, председник владе Краљевине Црне Горе 1912−1913, министар војни у два наврата 1907−1910. и 1912−1913. и заступник министара иностраних дјела 1912−1913. Био је војни изасланик у Русији на почетку Првог свјетског рата.

Митар Мартиновић
Митар Мартиновић, дивизијар
Датум рођења	(1870-09-08)8. септембар 1870.
Место рођења	Бајице, Књажевина Црна Гора
Датум смрти	11. фебруар 1954.(1954-02-11) (83 год.)
Место смрти	Београд, ФНР Југославија
Служба	1907—1921.
Чин	Дивизијски генерал
Учешће у ратовима	Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат
Одликовања	Орден књаза Данила I
Политичка каријера
Мандати 2. Предсједник Владе Краљевине Црне Горе [1] 19. јуна 1912 — 8. маја 1913. Монарх Никола I Претходник Лазар Томановић Наследник Јанко Вукотић 3. министар иностраних послова Краљевине Црне Горе 19. јуна 1912 — 8. маја 1913. Монарх Никола I Премијер Исти Влада Влада Митра Мартиновића Претходник Лазар Томановић Наследник Петар Пламенац 5. министар војни Кнежевине Црне Горе 17. априла 1907 — 28. августа 1910. Монарх Никола I Премијер Лазар Томановић Влада Прва влада Лазара Томановића Прва влада Лазара Мијушковића Претходник Андрија Радовић Наследник лично (као министар војни Краљевине Црне Горе) 1. и 5. министар војни Краљевине Црне Горе 28. августa — 14. септембра 1910. Монарх Никола I Премијер Лазар Томановић Влада Прва влада Лазара Мијушковића Претходник лично (као министар војни Кнежевине Црне Горе) Наследник Иво Ђуровић 19. јуна 1912 — 8. маја 1913. Монарх Никола I Премијер Исти Влада Влада Митра Мартиновића Претходник Јанко Вукотић Наследник Јанко Вукотић Командант Ловћенски одред 28. августа 1910 — 16. јануара 1916. Монарх Никола I [2] Колега Лабуд Гојнић [3] Јанко Вукотић [4] Радомир Вешовић [5] Министри војни Краљевине Црне Горе Исти Иво Ђуровић Марко Ђукановић Јанко Вукотић Исти Јанко Вукотић Ристо Поповић Машан Божовић Радомир Вешовић

Биографија

Кадетску школу завршава у Милану, а Артиљеријско-инжињеријску и Војну академију у Торину. Био је шеф дворске војне куће, а касније предсједник владе, министар војни, и министар спољних послова Црне Горе.

При опсади Скадра током Првог балканског рата командује Приморским одредом.

Почетком Првог свјетског рата је командант Херцеговачког и Дринског одреда. Затим је делегат код руске Врховне команде, а током одбране Ловћена командује Которским одредом.

У војску нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је примљен 1919. године у чину генерала. Обавља послове помоћника команданта армијске области. Пензионисан је 1921. године.

Одликован је Златном медаљом Милоша Обилића и другим одликовањима.

Написао је дјело: Упутство војничком старешинству за васпитање војске у војном духу и дисциплини, Цетиње, 1900.

Његова ћерка Олга била је удата за Ђорђа Дунђерског, велепоседника. Његова унука је глумица Јелена Јовановић Жигон.

Додељен му је Орден књаза Данила I, Орден италијанске круне, Национални орден Легије части и руски Орден Светог Владимира са мачевима.^[6]

Види још

• Влада Митра Мартиновића

Рефернце

1. Када је Митар Мартиновић био на ратишту, заступао га је Душан Вукотић, министар правде, од 3. октобра 1912. до оставке.
2. као главнокомандујући
3. Пљеваљска дивизија
4. Херцеговачког одреда
5. Одред 'Стара Србија'
6. Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 567.

Литература

• Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета, pp. 317.