From Wikipedia, the free encyclopedia
Мирослав Николић (Крагујевац, 8. јануар 1956) је српски кошаркашки тренер.
| Мирослав Николић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Пуно име | Мирослав Николић | ||
| Надимак | Мута | ||
| Датум рођења | 8. јануар 1956. | ||
| Место рођења | Крагујевац, НР Србија, ФНР Југославија | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Позиција | тренер | ||
| Године | Клуб | ||
|
Гоша Раднички Крагујевац ИМТ Марибор | |||
| 1990—1991 1991—1992 1992—1993 1993—1994 1994—1996 1996—1998 1998—2000 2001 2001—2002 2002 2002—2003 2003—2004 2004—2005 2006—2008 2008—2009 2009—2014 2016—2017 2017 2017—2018 2020—2022 |
Марибор ИМТ Гоша Раднички Крагујевац БФЦ Беочин Партизан Будућност Црвена звезда Раднички Београд Црвена звезда НИС Војводина Аполон Патра Будућност Хемофарм Автодор Саратов Раднички Динамик Партизан Динамик Војводина | ||
Мирослав Николић је рођен 7. јануара 1956. у Крагујевцу, али му у личној карти пише 8. јануар. Његов отац, који је био војно лице, замолио је да се 8. јануар упише у матичну књигу да приликом сваког рођендана неко не би помислио да славе Божић.[1] Његов отац Никола је рођен у месту Његуши код Цетиња а мајка Стојка је са Жабљака.[2] Због очевог посла Николић се често селио широм СФРЈ. Тако је и рођен у Крагујевцу где је провео само две године живота а потом се преселио у Смедеревску Паланку.
Кошарком је почео да се бави у екипи Гоше. У играчкој каријери је још наступао за Раднички из Крагујевца, београдски ИМТ а каријеру је завршио у екипи Марибора.
Тренерску каријеру је започео 1990. године тамо где је и завршио играчку, у екипи Марибора, малом клубу који се такмичио у некадашњој лиги СФРЈ. Након распада СФРЈ Николић се вратио у Србију и тренирао ИМТ, Гошу из Смедеревске Паланке и Раднички Крагујевац.
Широј јавности је постао познат по сјајним успесима са екипом БФЦ из Беочина на чијој клупи је био од 1994. до 1996. године. У том тиму је сакупио неколико мање познатих играча који су заједно чинили тада један од најјачих састава у српској кошарци. Његова највећа откровења у тиму су били Топић, Кузмановић, Топаловић и Смиљанић. Са БФЦ-ом је у сезони 1995/96. стигао до финала плеј-офа где је његов тим водио са 2:0 против Партизана, али су на крају београдски црно-бели преокренули и славили са 3:2 у серији.[3]
Следеће године (1996) Николић се сели баш у Партизан. Са црно-белима је у сезони 1996/97. освојио првенство СР Југославије. У Евролиги клуб је прошао у осмину финала и изгубио од каснијег првака Европе Олимпијакоса, који је тада водио Душан Ивковић.[3] У наредној 1997/98. сезони клуб је кренуо амбициозно у сезону али је после серије пораза Николић поднео оставку. Његов тим преузео је Милован „Киме” Богојевић и пласирао се на фајнал фор Евролиге.
Николић је 1998. преузео подгоричку Будућност. Ту је имао јак састав са Шћепановићем, Радоњићем, Булатовићем, Топаловићем и другим играчима. У сезони 1998/99. освојена је титула првака Југославије али је у полуфиналу Купа Сапорте клуб налетео на Обрадовићев Бенетон и изгубио.[3] У наредној сезони (1999/00) Будућност је још више појачала састав и из главних конкурената Партизана и Звезде довела Миленка Топића, Хариса Бркића, Дејана Томашевића и Владимира Кузмановића. Будућност је у другој сезони под Николићем одбранила домаћу титулу до које је стигла без пораза уз 27 победа, али се у Европи поновила стара прича, поново је Жељко Обрадовић био непремостива препрека, овај пут са Панатинаикосом у осмини финала Евролиге.
Касније је Николић био тренер Радничког из Београда, Црвене звезде, НИС Војводине, Аполона из Грчке и поново Будућности. У мају 2006. Николић је преузео вршачки Хемофарм.[4] Као тренер Хемофарма афирмисао је младе играче Марковића, Мачвана и Марјановића који су касније постали репрезентативци Србије. Водио је тим све до марта 2008. када је поднео оставку након пораза од Задра у Јадранској лиги.[5] Током сезоне 2008/09. радио је у руској екипи Автодор Саратов.
Николић је у јулу 2009. преузео вршачки Свислајон.[6] Клуб је врло брзо након његовог доласка променио име у Раднички и преселио се у Крагујевац. Николић је водио Раднички све до гашења клуба 2014. У том периоду клуб је четири пута стизао до полуфинала плејофа првенства Србије а пет пута су играли у полуфиналу Купа Радивоја Кораћа. У Јадранској лиги најбољи резултат је био у сезони 2012/13. када је клуб поражен у полуфиналу од Црвене звезде са 79:78. Да је Раднички тада ушао у финале, обезбедио би себи пласман у Евролигу пошто су у тој сезони финалисти директно ишли у најквалитетније клупско европско такмичење. Николић је и у Радничком афирмисао неколико младих играча (Калинић, Јовић, Бирчевић) који су касније са сениорском репрезентацијом Србије освајали медаље.
Николић је током 2015. године основао кошаркашки клуб Динамик.[7] Николић је преузео место првог тренера Динамика у фебруару 2016.[8] и помогао тиму да оствари пласман у Кошаркашку лигу Србије. У другој сезони је остварен још већи успех, пласман у Суперлигу Србије.
Николић се 18. јула 2017. званично након 19 година вратио у Партизан потписавши трогодишњи уговор са црно-белима.[9] Након серије лоших резултата Николић је добио октаз 12. децембра 2017. године.[10] Касније тог месеца се вратио у Динамик на место главног тренера.[11] У јулу 2018. је напустио место тренера, и преузео функцију спортског менаџера свих селекција КК Динамик.[12]
Као изузетан мотиватор Николић је често био део стручног штаба репрезентативних селекција. Са сениорском репрезентацијом СР Југославије је узео сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. у Атланти као помоћни тренер Жељка Обрадовића. Наредне 1997. године тренерски дуо освојио је Европско првенство у Шпанији, а 1998. је са Обрадовићем узео злато на Светском првенству у Атини.
Николић је био селектор репрезентације Србије и Црне Горе до 20 година која је постала првак Европе 2006. године у Турској.[13] Наредне године постаје селектор репрезентације Србије до 19 година, са којом осваја Светско првенство у Новом Саду.[14] Ту је афирмисао још један број играча који ће касније имати запажене каријере, а у финалу је побеђена екипа САД у којој је било неколико будућих НБА звезда попут: Стефа Карија, Деандреа Џордана, Патрика Беверлија и других.
На позив селектора Александра Ђорђевића 2014. године вратио се у стручни штаб сениора.[15] Исте године освојили су сребрну медаљу на Светском првенству у Шпанији. Већ наредног лета на Евробаскету је заузео четврто место са националним тимом. На Олимпијским играма 2016. године у Рију сениорска репрезентација Србије на челу са Ђорђевићем и Николићем освојила је сребрну медаљу.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
