Отворени Балкан (алб. , мкд. ) је привредно и политичко подручје три државе чланице на Балкану: Албаније, Северне Македоније и Србије. Укупна површина износи 131.935 2 са становништвом од скоро 12 милиона. Службени језици су албански, македонски и српски. Административни центри су градови Београд, Скопље и Тирана. Успостављањем Отвореног Балкана, све три државе чланице имају за циљ повећање трговине и сарадње, као и унапређење билатералних односа.

Кратке чињенице Отворени Балкан, Главни град ...
Отворени Балкан
Лого Отвореног Балкана
Лого
  Државе чланице  Спорне територије (КиМ)
  Државе чланице
  Спорне територије (КиМ)
Главни град
Службени језик
Државе чланице
Владавина
Историја
Стварање‍
 — Оснивање29. јул 2021.
Географија
Површина‍
 — укупно131.935 km2
Становништво‍
 — 2024.11.273.292
 — густина85,45 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ≈ 2024.
 — укупно381,425 млрд. $
 — по становнику24.974 $
Валута
Остале информације
Временска зона +01
Затвори

Историја

Thumb
Вучић, Заев и Рама на Привредном форуму за регионалну сарадњу

Идеја о Отвореном Балкану (раније познатом као Мини Шенгенска зона) дошла је почетком 1990-их. Први пут се помиње као привредно подручје између ових земаља Балканског полуострва. Од планова се на крају одустало због ратова у Југославији. Први знаци Отвореног Балкана појавили су се 2018. године као начин за унапређење политичких односа. Идеју о овој области покренуо је Еди Рама у Берлину када је о томе разговарао са заинтересованим нацијама. Рама је преузео идеју бившег председника Владе Албаније Фатоса Нана.[1]

Планови за ово подручје објављени су 10. октобра 2019. у Новом Саду.[2] Одржана су два састанка, један 11. новембра 2019. у Охриду, а други 12. децембра 2019. у Драчу. Ове земље су прогласиле да формирају јединствено тржиште од 12 милиона људи до краја 2020. Председник Србије, председници влада Албаније и Северне Македоније су 11. новембра 2019. године на самиту у Охриду договорили стварање привредне зоне, која би додатно унапредила политичке и привредне односе, као и јачала културне везе међу народима.[2]

Први састанак требало је да се одржи у јануару или фебруару 2020. године у Београду. Међутим, због пандемије ковида 19, састанак је одложен, а потенцијални датум за нови састанак у Београду оквирно је заказан за пролеће или лето 2020.

Самит лидера Отвореног Балкана одржан је 2. септембра 2022. године у Београду. Србија, Северна Македонија и Албанија потписале су више споразума о размени прехрамбених производа, енергије, кинематографије, као и о сарадњи у ванредним ситуацијама. Оне су такође договориле даљу сарадњу и ублажавање тензија у региону Балкана. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић и председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, који су изразили жељу да се ове земље придруже иницијативи.

Ранији назив односио се на Шенгенску зону, заједничко подручје путовања које обухвата 26 европских земаља, али не и поменуте балканске земље.

Сврха

Намере Отвореног Балкана су да, између осталог, пружи веће могућности за трговину, размену студената и подстакне интеграцију у ЕУ у државама чланицама.[2] Грађанима држава чланица потребна је само лична карта за посету другим државама чланицама, штедећи време на граничним прелазима.[3] Тиме припрема земље да постану чланице Европске уније.[2][4]

Сврха је бржи проток робе и капитала између држава чланица, а тиме би се сваке године уштедело више од 30 милиона сати преласком граница између ове три земље. Процена је да ће пројекти Светске банке уштедети 3,2 милијарде долара, од чега би Србија, према речима председника Вучића, уштедела најмање 1,5 милијарди долара.

Вучић, Рама и Заев учествовали су 29. јула 2021. на форуму за регионалну привредну сарадњу у Скопљу, где су потписали споразуме о кретању робе, приступу тржишту рада и сарадњи у заштити од катастрофа.[5] Договорено је узајамно прихватање диплома и квалификација за посао, што чини радну снагу флексибилнијом и доступнијом, а на тај начин привлачи више инвестиција. У оквиру иницијативе, одржан је и регионални привредни форум на коме је учествовало око 350 предузећа, углавном из ове три земље, али и из ширег региона.[6]

Због заједничког интереса за развој локалних привреда, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, три балканска лидера потписала су споразуме да 1. јануара 2023. године, без ограничења, отворе своје граничне прелазе за своје грађане и производе.[7]

Државе чланице

Отворени Балкан тренутно обухвата три државе чланице: Албанију, Северну Македонију и Србију.

Више информација Држава, Главни град ...
Држава Главни град Приступ Становништво[8] Површина Густина насељености Урбана подручја Језик
 Албанија Тирана Оснивачица 2.402.113 28.748 km2
(11.100 sq mi)		 97/km2
(250/sq mi)		 Драч, Елбасан, Валона, Скадар албански
 Северна Македонија Скопље Оснивачица 1.836.713 25.713 km2
(9.928 sq mi)		 71/km2
(180/sq mi)		 Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово македонски
 Србија Београд Оснивачица 8.233.662 88.499 km2
(34.170 sq mi)		 102/km2
(260/sq mi)		 Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Приштина српски
Затвори

Потенцијалне државе чланице

Thumb
Званичне реакције на иницијативу Отворени Балкан:[9][10][11]
     Оснивачице (Албанија, Северна Македонија, Србија)
     Негативне (Косово и Метохија)
     Помешане (Босна и Херцеговина, Црна Гора)

Потенцијалне чланице су Босна и Херцеговина и Црна Гора, док поједине западне земље ту сврставају и Републику Косово.[lower-alpha 1]

Република Косово

Република Косово је 4. септембра 2020. пристала да се придружи Мини Шенгену у оквиру споразума у Вашингтону,[12] али до сада није потписала никакав споразум са три државе оснивачице, док се чак и противи читавој иницијативи.[13][14][15][16] Председник Владе Републике Косово Аљбин Курти одбио је позив за самит у Охриду који је одржан 7. и 8. јуна 2022. године. Курти је рекао да је „Отворени Балкан штетна регионална иницијатива без визије. Косово не жели да се придружи јер га Србија не третира као равноправну страну и независну државу”.[17]

Црна Гора

Председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић рекао је да подржава иницијативу Отворени Балкан.[18] Изјавио је да је „Отворени Балкан прављен за шест земаља, није прављен за за пет и по или три и по земље, већ за шест. Свако ко учествује представља себе и своју земљу. Не знам ко воли да чека на граници, не причам само о туристима са Косова у Црној Гори већ и о црногорским грађанима који желе да оду у Србију или било где у региону.”[19]

Председник Црне Горе Мило Ђукановић противи се иницијативи рекавши да је Отворени Балкан покренут у „тренутку извесне депресије” због одласка немачке канцеларке Ангеле Меркел са своје функције и одбијања ЕУ да унапреди кандидатуре балканских земаља.[20]

Босна и Херцеговина

Председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија изразио је личну подршку иницијативи,[21] али да у Босни и Херцеговини још увек нема консензуса о томе из „политичких разлога”.[22]

Привреда

Thumb
Србија Београд
Thumb
Северна Македонија Скопље
Thumb
Албанија Тирана

Године 2020. БДП држава чланица заједно је износио 80,027 милијарди долара.[19] Актуелне валуте су албански лек, македонски денар и српски динар. Службени језици су албански, македонски и српски. Главни градови су Београд, Скопље и Тирана.

Статистика

Више информација Албанија, Северна Македонија ...
Албанија Северна Македонија Србија
Облик владе Парламентарна република
Актуелни шефови држава
и влада		 Председник Бајрам Бегај Председница Гордана Силјановска Давкова Председник Александар Вучић
Председник Владе Еди Рама Председник Владе Талат Џафери Председник Владе Милош Вучевић
Службени језик албански македонски[lower-alpha 2] српски
БДП (номинални) 18,25 милијарди $ 14,1 милијарди $ 73,96 милијарди $
БДП (номинални) по становнику 6.369 $ 6.816 $ 11.125 $
БДП (ПКМ) 51,1 милијарди $ 49,9 милијарди $ 173,365 милијарди $
БДП (ПКМ) по становнику 17.858 $ 19.783 $ 26.080 $
Реална стопа раста БДП-а (2020—2022) −3,3%, 8,45%, 3,3% −4,5%, 4%, 3% −0,9%, 7,5%, 4%
Валута лек денар динар
Просечна плата 477 € 516 € 752 €
Затвори

Даља сарадња

Директори пошта Србије и Северне Македоније, Зоран Ђорђевић и Јани Макрадули, потписали су 2. августа 2021. године у Београду Протокол о пословној сарадњи.[23]

Наредбом председника Србије Александра Вучића, четири хеликоптера Министарства унутрашњих послова Србије упућена су 3. августа 2022. године у помоћ колегама из Министарства унутрашњих послова Северне Македоније за гашење пожара у Северној Македонији.[24][25]

Министарка трговине, туризма и телекомуникација Србије Татјана Матић разговарала је 12. маја 2022. године у Тирани са албанском министарком туризма и животне средине Мирелом Кумбаро о сарадњи у оквиру иницијативе Отворени Балкан, са акцентом на уклањању баријера и постизању договора у области туризма.[26]

Види још

Напомене

  1. Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. Албански је други службени језик на државном нивоу (искључујући одбрану, централну полицију и монетарну политику) и у јединицама локалне самоуправе у којима га говори 20% становништва или више.

Референце

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.

Chrome
Wikiwand for Chrome
Edge
Wikiwand for Edge
Firefox
Wikiwand for Firefox