Remove ads

Милан Бесарабић (Чачак, 16. април 1908Београд, 28. април 2011) био је српски вајар.[1]

Кратке чињенице Милан Бесарабић, Датум рођења ...
Милан Бесарабић
Датум рођења(1908-04-16)16. април 1908.
Место рођењаЧачак, Краљевина Србија
Датум смрти28. април 2011.(2011-04-28)(103 год.)
Место смртиБеоград, Србија
РегијаВајарство
Затвори

Биографија

Рођен је 16. априла 1908. у Чачку где му је отац, пореклом Украјинац, официр, био на службовању.[1] Детињство је провео у Великом Градишту на имању свога деде.[2] У Крагујевцу је похађао основну школу од првог до четвртог разреда.[1] Учесталим пресељењима је сваки разред ниже гимназије завршавао у другом граду: Подгорици – где му отац постао командант града,[2] Руми, Охриду и Битољу – где је завршио Малу матуру, а у Београду Велику матуру.[1] Дипломирао је на Правном факултету Универзитету у Београду 1932,[3] паралелно са академским је стекао и музичко образовање учећи да свира виолину и клавир.[2]

Завршио је вајарство у Уметничкој школи у Београду 1938.[3] и исте године је отворио изложбу „Ученици Уметничке школе излажу”.[2] Прву од многобројних самосталних изложби је приредио у Београду 1940. године у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”,[1] приредио је и изложбу карикатура у скулптури 1956.[3] Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[4]

Радио је као професор цртања у Књажевцу, Пећи и Земуну и Трећој београдској гимназији.[1] Био је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1938. године и учесник многобројних групних и самосталних изложби у земљи и иностранству.[1]

Добитник је бројних домаћих и међународних награда међу којима је награда „Јеж”, висока награда на мађународним изложбама у Канади, Бугарској и Италији и прва награда на Шеснаестом Међународном бијеналу ведре уметности у Толентину 1991. године.[1] Израдио је споменик деци у Пионирском парку.[3] Преминуо је 28. априла 2011. године у Београду[5] као најстарији ликовини уметник у Србији и најстарији члан УЛУС-а.[2]

Његови потомци су 2017. поклонили Завичајном музеју Рума легат од укупно осамдесет и девет уметничких дела од којих се један број налази изложен у холу.[1]

Remove ads

Референце

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.

Remove ads