From Wikipedia, the free encyclopedia
Милутин Миланковић је у своје прорачуне уврстио три астрономска циклуса, који се заједно посматрано називају његовим именом, јер је он створио прецизну теорију о њиховом утицају на климу:
Прецесија утиче на оријентацију осе, не на њен нагиб. Кроз 11.000 година Земљина оса продужена на север неће ићи ка Северњачи, већ ка звезди Вега у сазвежђу Лира. Последица овог сложеног кретања Земље је да се дани равнодневница не догађају заувек истог датума, већ се полако померају у календару. Када је састављао свој каталог звезда Хипарх је приметио нешто врло необично. Звезде се нису налазиле на оном месту на небу на ком су их раније видели и лоцирали Халдејци. Све звезде су биле премештене у страну, као да се читаво небо померило из свог некадашњег положаја. Заправо положај је променила Земља, мало се накривила у страну. Хипарх је закључио да је до ове промене положаја дошло услед кретања тачака пресецања еклиптике и небеског екватора. Читаву појаву назвао је прецесија еквиноција. Наиме, Земља нема облик правилне кугле. Она је на половима спљоштена тако да је појас екватора мало испупчен. Пошто је Земља нагнута у односу на раван еклиптике и у односу на раван Месечеве путање Сунце и Месец неједнако привлаче део екваторског испупчења који је окренут ка њима и део испупчења који се налази са друге стране. Због овога Земљина оса не остаје непомична већ се и сама креће пројектујући по небеској сфери кружницу.
Ово опет доводи до занимљиве појаве. Данас је оса Земље на северној полулопти усмерена ка звезди алфа Малог медведа коју, пошто се налази изнад нашег северног пола, зовемо Северњача. Заправо оса пролази врло близу Северњаче, на мање од једног степена. Међутим, како се оса помера (за 25.800 година она по небу начини пун круг) доћи ће време када ова звезда неће стајати изнад нашег северног пола. За 12.000 година оса ће пролазити на око 5° од звезде Вега (алфа сазвежђа Лире) па ћемо тада имати нову звезду Северњачу.
Тренутно, Земља је најближа Сунцу 3. јануара (перихел), а најдаља 4. јула (афел). Резултат померања равнодневнице је да су на северној хемисфери данас релативно кратке, топле зиме и релативно дуга хладна лета. Пре око 11.000 година је било обратно.
Миланковић, упутивши се право ка суштини разматраног механизма, најпре је изоставио струјања изазвана неједнаким загревањем атмосфере и океана, и тиме добио одлике Соларне климе. Ова чињеница нам говори да Миланковићева теорија има више утицаја на стварну климу других планета него на Земљу (која има атмосферу, мора и океане). Уопште је данас прихваћено и становиште да су утицаји Миланковићевих циклуса на Марсу, коме недостаје ублажавајући утицај океана, чија оса ротације знатно више мења свој нагиб, а ексцентричност орбите је упадљиво већа, много значајнија него на Земљи.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
