Мегалитски храмови на Малти

Мегалитски храмови на Малти
Мегалитски храмови на Малти
Светска баштина Унеска
Званично име	Мегалитски храмови на Малти
Место	Mġarr, Qrendi, Tarxien, Xagħra, Q3594362, Малта
Координате	36° 02′ 57″ С; 14° 16′ 10″ И
Укључује	Skorba Temples; Ta' Ħaġrat; Tarxien Temples; Џгантија; Мнајдра; Хаџар Ким ;
Критеријум	Културно добро: iv
Упис	1980. (4. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/132

Мегалитски храмови на Малти је група праисторијских мегалитских споменика на Малти од којих је седам уписано на УНЕСКО-в списак места Светске баштине у Европи 1980. године као "најстарије самостојеће грађевине на свету.^[1]^[2]. Они су настали као резултат локалних иновација у процесу културне еволуције^[3], што је довело до раздобља које називамо Џгантија култура (3600—3200. п. н. е.), након које је уследила Сафлијени култура (3000—2500. п. н. е.) која је кулминирала у раздобљу Тарxијен културе (од 3150—2500. п. н. е.), чиме је завршило доба мегалитских споменика^[4]

Кратке чињенице Мегалитски храмови на Малти, Светска баштина Унеска ...

Затвори

Остали праисторијски мегалитски локалитети који нису уписани на УНЕСКО-в списак су: Борџ ин-Надур^[5] (Биржебиџа), Кордин III.^[6], Ил-Бидни^[7], Хемхија^[8], Хал Џинви^[9], Тал-Квади^[10] (fr, ru), Та' Маржијена^[11], Та' Радијена^[12], Л-Имрамма^[13], Буџиба^[14], Санта Верна^[15], Тас-Силџ (Жејтун) и комплекс трагова исклесаних у стени Мисраħ Џħар ил-Кбир (Динџли) и други^[16]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

Име	изградња	Локација	Координате	Белешке
Џгантија	око 3600—3000. п. н. е.	Острво Гоцо	36° 01′ 48″ С; 14° 09′ 39″ И	Два храма Џгантија су најстарији мегалитски храмови на Малти из неолита и једни су од најстаријих људских грађевина на свету. Највјероватније су изграђени за култ плодности, о чему сведочи њихов облик од пет великих апсида који подсећа на култни облик жене, али и бројне фигурице "Венера" које су пронађене на локалитету. Храмови, од којих је јужни већи и старији, су окружени спољним зидинама и имају трагове гипса који је некада прекривао и равњавао неправилне зидове.^[17]
Хаџар Ким ("Свето камење")	око 3600—3200. п. н. е.	Код села Кренди	35° 29′ 38″ С; 14° 15′ 48″ И	Комплекс храмова изграђен од меканог кречњака глобигерина, због чега је подоста оштећен при чему су његови спољни зидови испрани те се може видети у његову унутрашњост. Храм има трилитонски портал, олтарну клупу и ортостате, широко двориште, окружне зидине с пролазима који воде до храмова који имају благо различите облике с доминантним облинама^[18]
Мнајдра (Л-Имнајдра)	око 3500—3100. п. н. е.	500 m од Хагар-Кима	35° 29′ 37″ С; 14° 15′ 40″ И	Овај комплекс је организован око кружног дворишта с три здружена храма изнад стрмине према мору. Десни је сличног облика као остали малтешки храмови, леви је тролисни с оригиналним украсима од удубљења и троструким улазом. Средњи и најмлађи храм, уклопљен између постојећа два, има четири апсиде и нишу, конкавно прочеље, трилитонски портал, олтарну клупу и ортостате. Овај трећи храм је поравњан са сунчевим солцистијом и равнодневицом тако да прве зраке сунца летњг сунцостаја осветле ивицу декорисаног мегалита између прве две апсиде, док се исто догађа с декорисаним мегалитом између друге две апсиде током зимског солцистија. Током равнодневица сунчеве зраке кроз портал осветљавају најдаљу нишу у средишњој апсиди.^[19]
Скорба (Та’ Скорба)	око 3500—3000. п. н. е.	Џħар Далам	35° 33′ 05″ С; 14° 13′ 26″ И	Овај локалитет је био насељен још око 4850. п. н. е., што га чини најстаријим на острву, и припада тзв. Гħар Далам раздобљу из којега потиче 11 м дуг зид западно до улаза у храм. Од храма је опстао само понеки монолит, примитивни цементни под (торба) и велика кречњачка усправна плоча висока 3.4 м. Северни зид је у бољем стању, као и мањи класични малтешки храм из млађег Тарxијен раздобља, источно од старог храма.
Та’ Хаџрат	око 3000. п. н. е.	Mџар	35° 33′ 05″ С; 14° 13′ 15″ И	Комплекс Та' Хаџрат се налази око 1 км од Та' Скроба храмова, а чине га остаци двоструког тролисног храма који су неправилнији и мањи од осталих на Малти, али с декорираним мегалитима. Село Мџар уз храмове је заправо вековима старије од храмова (око 3800. п. н. е.) и ту је пронађено много керамике из тог времена (Мџар култура).^[20]
Таршиен	око 3600—2800. п. н. е.	Таршиен	35° 31′ 17″ С; 14° 18′ 16″ И	Комплекс од три храма је пронађен 400 метара источно од Хипогеума у Хал-Сафлијени и за разлику од осталих храмова он је са свих страна окружен модерним насељем. Најстарији храм чине две паралелне полукружне апсиде с пролазом између њих. Јужни источни храмови су изграђени касније и копирају старији по облику (полукружне симетричне апсиде с пролазом) али први има два пара апсида и изграђен је од великих монолита, а други има три пара апсида прецизиније клесаних монолита и богатије је украшен разноликим животињским мотивима у плитком рељефу.

Име	изградња	Локација	Координате	Белешке
Џгантија	око 3600—3000. п. н. е.	Острво Гоцо	36° 01′ 48″ С; 14° 09′ 39″ И	Два храма Џгантија су најстарији мегалитски храмови на Малти из неолита и једни су од најстаријих људских грађевина на свету. Највјероватније су изграђени за култ плодности, о чему сведочи њихов облик од пет великих апсида који подсећа на култни облик жене, али и бројне фигурице "Венера" које су пронађене на локалитету. Храмови, од којих је јужни већи и старији, су окружени спољним зидинама и имају трагове гипса који је некада прекривао и равњавао неправилне зидове.^[17]
Хаџар Ким ("Свето камење")	око 3600—3200. п. н. е.	Код села Кренди	35° 29′ 38″ С; 14° 15′ 48″ И	Комплекс храмова изграђен од меканог кречњака глобигерина, због чега је подоста оштећен при чему су његови спољни зидови испрани те се може видети у његову унутрашњост. Храм има трилитонски портал, олтарну клупу и ортостате, широко двориште, окружне зидине с пролазима који воде до храмова који имају благо различите облике с доминантним облинама^[18]
Мнајдра (Л-Имнајдра)	око 3500—3100. п. н. е.	500 m од Хагар-Кима	35° 29′ 37″ С; 14° 15′ 40″ И	Овај комплекс је организован око кружног дворишта с три здружена храма изнад стрмине према мору. Десни је сличног облика као остали малтешки храмови, леви је тролисни с оригиналним украсима од удубљења и троструким улазом. Средњи и најмлађи храм, уклопљен између постојећа два, има четири апсиде и нишу, конкавно прочеље, трилитонски портал, олтарну клупу и ортостате. Овај трећи храм је поравњан са сунчевим солцистијом и равнодневицом тако да прве зраке сунца летњг сунцостаја осветле ивицу декорисаног мегалита између прве две апсиде, док се исто догађа с декорисаним мегалитом између друге две апсиде током зимског солцистија. Током равнодневица сунчеве зраке кроз портал осветљавају најдаљу нишу у средишњој апсиди.^[19]
Скорба (Та’ Скорба)	око 3500—3000. п. н. е.	Џħар Далам	35° 33′ 05″ С; 14° 13′ 26″ И	Овај локалитет је био насељен још око 4850. п. н. е., што га чини најстаријим на острву, и припада тзв. Гħар Далам раздобљу из којега потиче 11 м дуг зид западно до улаза у храм. Од храма је опстао само понеки монолит, примитивни цементни под (торба) и велика кречњачка усправна плоча висока 3.4 м. Северни зид је у бољем стању, као и мањи класични малтешки храм из млађег Тарxијен раздобља, источно од старог храма.
Та’ Хаџрат	око 3000. п. н. е.	Mџар	35° 33′ 05″ С; 14° 13′ 15″ И	Комплекс Та' Хаџрат се налази око 1 км од Та' Скроба храмова, а чине га остаци двоструког тролисног храма који су неправилнији и мањи од осталих на Малти, али с декорираним мегалитима. Село Мџар уз храмове је заправо вековима старије од храмова (око 3800. п. н. е.) и ту је пронађено много керамике из тог времена (Мџар култура).^[20]
Таршиен	око 3600—2800. п. н. е.	Таршиен	35° 31′ 17″ С; 14° 18′ 16″ И	Комплекс од три храма је пронађен 400 метара источно од Хипогеума у Хал-Сафлијени и за разлику од осталих храмова он је са свих страна окружен модерним насељем. Најстарији храм чине две паралелне полукружне апсиде с пролазом између њих. Јужни источни храмови су изграђени касније и копирају старији по облику (полукружне симетричне апсиде с пролазом) али први има два пара апсида и изграђен је од великих монолита, а други има три пара апсида прецизиније клесаних монолита и богатије је украшен разноликим животињским мотивима у плитком рељефу.

Списак заштићених локалитета УНЕСКО-а

Референце

Литература

Литература

Wikiwand - on

Мегалитски храмови на Малти

Списак заштићених локалитета УНЕСКО-а

Референце

Литература

Литература

Wikiwand - on