From Wikipedia, the free encyclopedia
Матићева кућа у Сремским Карловцима је карактеристичан пример мање грађанске куће у Војводини настале под утицајем барока. Барокни утицаји на овој кући уочава се на основу мансарде и мансардног типа крова, званог tectus gallicus,[lower-alpha 1] који је непознат у оријенталној архитектури коју су Турци донели у Војводину у 16. и 17. веку.[2]
Матићева кућа у Сремским Карловцима | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Сремски Карловци |
Општина | Сремски Карловци |
Држава | Србија |
Врста споменика | кућа |
Време настанка | 18. век |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Нови Сад |
Матићева куча се налази у Улици митрополита Стратимировића број 2 у Сремским Карловцима.
Овај објекат припада типу кућа са мансардом, чија тачна година изградње није позната,[3] али се објекат на основу својих архитектонскиох карактеристика поуздано може датирати у 18. век,6 на основу чињенице да су утицаји француског барока у Војводину могли доћи само посредством средњоевропских центара током европеизације војвођанских насеља у 18. веку.[2]
Уз главни објекат је вероватно у 19. веку дозисдана мања приземна зграда, окренута забатним зидом ка улици.
Кућа има три етаже: приземље, мансарду и подрум са бачвастим сводом испод једног објекта. Основа старијег дела објекта је у облику трапеза са неједнаким страницама, што указује да је прилагођена облику парцеле и да је улична фасада највероватније заузимала већи део уличног фронта парцеле. Улична фасада је претрпела одређене измене у распореду прозора и врата, као и декоративних елемената, од којих је сачуван само профилисани кровни венац. Испод венца је постојао фриз са декоративно рашчлањеним елипсама, који је карактеристичан рокајни детаљ,[3] али је он с краја 20, века порушен. Осим профилисаног поткровног венца кућа нема пластичну декорацију на фасади. Ако је извесна декорација уопште постојала у периоду када је објекат изграђен, она је сигурно била веома скромна и сводила се на плитке оквире око прозора и потпрозорне греде.[2]
За изгрању зидова коришћени су камен и опека, а њихова дебљина иде до 70 цм. Изнад приземне етаже издиже се преломљени мансардни кров са прозорима у виду баџа. Као кровни покривач коришћен је бибер цреп, али није искључено да је кућа првобитно била покривена шиндром.[2]
Распоред просторија у приземљу је сложен. Кроз централни део зграде пролази
ходник, управан на осу улице, који врши функцију комуникацијског коридора повезујући јавни са приватним простором, односно са унутрашњим просторијама и двориштем.
Све просторије у приземљу су засведене крстастим сводовима. Ова етажа је, судећи по архитектонској концепцији целог објекта, у целости или једним својим делом служила као пословни простор. Ту је могла бити трговачка, занатска или угоститељска радња.[2]
На мансарду воде дрвене степенице, а приступ овим степеницама је из ходника. Горња етажа има три собе од којих су две окренуте ка улици, док трећа гледа на двориште. Ка дворишту је окренута и једна просторија која није била уређена за становање, већ се највероватније користила као складишни простор. Прозори на мансарди постављени су у посебном делу собе чији је под подигнут за 15 цм. Прозори на мансарди имају дрвене капке који су у горњем делу благо заобљени, што указује на утицај романтизма. Они су највероватније заменили дотрајале капке у шестој или седмој деценији 19. века.[2]
На закључак да је објекат у садашњем облику саграђен у 18. веку указује више чињеница: сводови са бочним продорима, тип мансарде и мансардног крова за који постоје аналогије са објектима из 18. века (Караматина кућа у Земуну, порушена кућа са мансардним кровом у Сомбору, летњиковац исусовачког самостана у Петроварадину, граничарски објекат из 1790. и порушени приземни објекат на централном тргу у Панчеву, куће на гравири Сомбора из 1818. године.[2][4] као и у Хрватској, у Вараждину Палача Czindery.[5]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.