хрватски књижевник From Wikipedia, the free encyclopedia
Марко Марулић (18. август 1450 — 5. јануар 1524) је био хрватски књижевник[1] и хришћански хуманиста из Сплита, због чега му се често додељује и атрибут Сплићанин. Аутор је више дела писаних на хрватском језику и то сплитској чакавици, као и на латинском језику. Једно од његових најзначајнијих дела јесте религиозни еп Јудита. Сматра се „оцем хрватске књижевности”.[2]
| Марко Марулић | |
|---|---|
 Илустрација из 1903. | |
| Датум рођења | 18. август 1450. |
| Место рођења | Сплит, Млетачка република |
| Датум смрти | 5. јануар 1524. (73 год.) |
| Место смрти | Сплит, Млетачка република |
| Занимање | песник |
| Период | ренесанса |
| Језик стварања | латински, хрватски |
| Најважнија дела | |
Марко Марулић је рођен 18. августа 1450. године у Сплиту, тада под Млетачком републиком. Потиче из сплитске племићке породице Marulus, која се од 15. века почела називати Maruli или De Maruli, односно Печенић (Пецинић). Отац Никола је био угледан и веома богат сплитски племић, а мајка Добрица из угледне породице Алберти. Имао је петоро браће и једну сестру.[3]
Марко Марулић је себе сматрао Сплићанином и Далматинцем. На насловницама својих књига потписивао се као Сплићанин.[4]
Као дечак је показивао велику даровитост и био је доста посвећен учењу. Током младости у Сплиту, био је ученик тројице угледних учитеља, Николе из Ферма, Тидеа Акјаринија (Tideо Acciarini) и Јеронима Генесима из Пицена, од којих је стекао основна знања из грчког језика и латинске књижевности. Толико је напоредовао у учењу латинске књижевности да је још као дечак одржао говор и био похваљен од стране самога тадашњега млетачкога дужда Николе Марчела.[3] Након завршетка хуманистичке школе у Сплиту, са школовањем је наставио у Италији, а претпоставља се да је студирао у Падови.[1][5]
Након завршетка школовања, вратио се у Сплит где је провео готово цео свој живот, изузев краћих путовања у остале градове Млетачке републике или у Рим.[3][5] Једно време је боравио и у Нечујму, на оближњем острву Шолта.[1] Управо је у Сплиту написао и објавио готово сва своја дела. Осим бављења књижевним радом, обављао је и разне дужности попут нотара и бележника, али се у документима у градском архиву спомиње и као градски судија, тужилац и учесник у градским парницама.[6]
Умро је 5. јануара 1524. године у свом родном Сплиту.[3][5][6]
Био је веома активан у хрватском ослобађању од Турака, чиме обилује његов књижевни опус. Европску славу дугује својим дјелима написаним на латинском језику, али је писао и на хрватском на чакавштини, а служио се и глагољицом.
У складу са хуманистима и тим периодом, већину дела је написао на латинском језику. Био је и песник и прозни писац и његова дела често имају хришћански религиозни карактер и тичу се тема морализма и теологије. Два дела која посебно треба истаћи јесу Институција и Јудита.
Веома значајно дело због кога се прочуо по Европи јесте Упућивање у честит живот по примјерима светаца, познат као и Институција (De institutione bene vivendi per exempla sanctorum) које је написао око 1496. године, док је прво познато издање објављено 1507. године. У том делу се трудио да кроз конкретне примере, без превише дубоких теолошких разматрања, прикаже читаоцу како треба приступати у животу и шта је морално исправно.[6]
Друго дело је једно од његових најзначајнијих, а и најпознатијих дела. То је религиозни еп Јудита. То је први хрватски еп написан на хрватском језику. Написано је 1501. године, а прво издање је из 1521. године. Писано је у 6 певања, у укупно 2126 стихова у двоструко римованом дванаестерацу. Представља синтезу хрватске, латинске и италијанске књижевне традиције, а преведена је на више језика.[3][6]
Осим књижевног рада, бавио се и превођењем. Први је Хрватима преводио Дантеова и Петраркина дела. Са италијанског на латински је превео прво певање Дантеовог Пакла и последњу песму Канцонијера.[5]
Остала дјела на латинском језику укључују: О понизности и слави Христа (De humilitate et gloria Christi, 1518), у коме доказује да је Исус Христ обећани старозавјетни Месија; Дијалог о Херкулесу којег су надвисили Христови поштоваоци (Dialogus de Hercule a Christicolis superato, штампано 1524), у којем пјесник и теолог расправљају о употреби митологије и алегорије у пјесништву.
Марулићев лик се појављивао на хрватским новчаницама од 500 куна.
Сматра се творцем појма психологија, јер је тај назив први увео у свом делу Psichologia de ratione animae humane. Оно је остало познато само по наслову јер је дело давно изгубљено.[15][16][17]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
