From Wikipedia, the free encyclopedia
Марија Конопничка (девојачко Василовска; 23. мај 1842 − 8. октобар 1910)[1] била је пољска песникиња, романописац, дечји писац, преводилац, новинар, критичар и активиста за женска права и пољску независност. Користила је псеудониме, укључујући Јан Сава. Била је један од најважнијих песника пољског позитивистичког периода.[2][3]
| Марија Конопничка | |
|---|---|
 Марија Конопничка | |
| Датум рођења | 23. мај 1842. |
| Место рођења | Сувалки, Конгресна Пољска, Руска Империја |
| Датум смрти | 8. октобар 1910. (68 год.) |
| Место смрти | Лавов, Аустроугарска |
| Националност | пољска |
| Универзитет | Карлов универзитет |
| Занимање | писац, песник, преводилац, новинар |
| Супружник | Јарослав Конопнички |
| Деца | 6 |
| Потпис |  |
.JPG)
Конопничка је рођена у Сувалки 23. маја 1842. године.[4] Њен отац, Јозеф Василовски, био је адвокат.[4] Била је школована у кући и провела је годину дана (1855–56) у самостанском пансиону сестара еухаристијских поклоница у Варшави (Zespół klasztorny sakramentek w Warszawie).[5]
Као писац дебитовала је 1870. песмом „W zimowy poranek“ („Зимско јутро“).[6] Популарност је стекла након објављивања песме „W górach“ („У планинама“) 1876. године, коју је похвалио будући нобеловац Хенрик Сјенкијевич.[6][7] 1862. године удала се за Јарослава Конопничког.[4][7] Имали су шесторо деце.[4][8] Брак није био срећан[9] јер њен супруг није одобравао њену списатељску каријеру.[7] У писму пријатељу описала је себе као „без породице“ и као „птица затворена у кавезу“.[9] На крају је 1878. године, у незваничном раздвајању, напустила мужа и преселила се у Варшаву да се бави писањем.[4][9] Са собом је повела и своју децу.[10] Често је путовала по Европи; њено прво велико путовање било је у Италију 1883.[6] Године 1890–1903. провела је живећи у иностранству у Европи.[6][11]
Њен живот је описан као „турбулентан“, укључујући ванбрачне романсе, смрти и менталне болести у породици.[7] Била је пријатељица пољске песникиње позитивистичког периода, Елизе Ожешкова,[12] и сликарке и активисткиње Марије Дулебианке (са којом је живела у могуће романтичној вези).[13] Претпоставља се да је била бисексуална или лезбијка (посебно у вези са Дулебианком[7][14]), мада то није потпуно истражено, а то питање се обично не помиње у биографијама Конопничке.[15][16][17][18]
Поред тога што је била активна писац, била је и друштвена активисткиња, која је организовала и учествовала у протестима против репресије над етничким (пре свега пољским) и верским мањинама у Пруској.[6] Такође је била укључена у борбу за женска права.[19]
Њено књижевно стваралаштво 1880-их стекло је широко признање у Пољској.[6] 1884. године почела је да пише књижевност за децу, а 1888. године дебитовала је као прозни писац за одрасле са Cztery nowele (Четири приповетке).[6] Због растуће популарности њених радова, 1902. године један број пољских активиста одлучио је да је награди куповином властелинске куће.[11] Купљена је средствима која су прикупиле бројне организације и активисти.[11] Како Пољска у то време није била независна земља, а како су њени радови били политички неприкладни за пруске и руске власти, изабрано је место у толерантнијем аустријском делу пре-поделе Пољске.[11] 1903. године добила је властелинство у Жарновјецу, где је стигла 8. септембра.[11][20] Тамо је проводила углавном пролећа и лета, али би и даље путовала по Европи у јесен и зиму.[6][11]
Умрла је у Лавову (данас Украјина) 8. октобра 1910. године.[11] Сахрањена је тамо на Личаковском гробљу.[21]
Конопничка је писала прозу (пре свега кратке приче), као и песме.[22] Један од њених најкарактеристичнијих стилова биле су песме стилизоване као народне песме.[6] Окушала се у многим жанровима књижевности, попут репортажних скица, наративних мемоара, психолошких студија портрета и других.[6]
Заједничка тема њених дела била је угњетавање и сиромаштво сељаштва, радника и пољских Јевреја.[3][4] Њена дела су такође била изузетно патриотска и националистичка.[2][23][24] Због симпатије према јеврејском народу описана је као филосемит.[2]
Једно од њених најпознатијих дела је дуга епика у шест песама, Мистер Балцер у Бразилу (Pan Balcer w Brazylii, 1910), о пољским емигрантима у Бразилу.[4][6] Друга је била Рота (Заклетва, 1908), коју је углазбио Феликс Нововијски, и која је постала две године каснијене незванична химна Пољске, посебно на територијама пруског дела.[20][25] Ова патриотска песма била је снажно критична према германизацијској политици и стога је описана као антинемачка.[26]
Њено најпознатије књижевно дело за децу је из 1896, O krasonoludkach i sierotce Marysi (Мала сиротица Марија и патуљци).[24] Дела њене књижевности за децу била су добро прихваћена у поређењу са многим другим делима тог периода.[6]
Марија Конопничка је такође компоновала песму о погубљењу ирског патриоте Роберта Емета. Британске власти су Емета погубиле у Даблину 1803. године, али је Конопничка објавила своју песму на ту тему 1908.[27]
Била је и преводилац. Њена преведена дела укључују Фаталита и Темпесте Аде Негри, објављене у Пољској 1901.[28]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
