хрватски тенисер From Wikipedia, the free encyclopedia
Марин Чилић (рођен 28. септембра 1988. у Међугорју) је хрватски тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 29. јануара 2018. када је заузимао треће место на АТП листи.
| Марин Чилић | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
_(52036669749).jpg) Марин Чилић на мастерсу у Монте Карлу 2022. | |||||||||||||||
| Датум рођења | 28. септембар 1988. | ||||||||||||||
| Место рођења | Међугорје, СР БиХ, СФРJ | ||||||||||||||
| Држављанство | Хрватска | ||||||||||||||
| Висина | 1,98 | ||||||||||||||
| Маса | 89 | ||||||||||||||
| Пребивалиште | Монте Карло, Монако | ||||||||||||||
| Проф. каријера | 2005– | ||||||||||||||
| Игра | Десном руком; дворучни бекхенд | ||||||||||||||
| Тренер | Боб Брет (2004–2013)[1] Горан Иванишевић (2013–2016)[2] Јонас Бјеркман (2016–2017)[3][4] Вејн Фереира (2019–2020)[5] Ведран Мартић (2020–2021)[6][7] Иван Цинкуш (2015–2019)[8][9][10] Вилим Вишак (2020–)[11] | ||||||||||||||
| Зарада | 31.207.381 $ | ||||||||||||||
| АТП профил | |||||||||||||||
| Победе—порази | 582—328 (63,96% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) | ||||||||||||||
| Освојени турнири | 20 (2 челенџера, 2 фјучерса) | ||||||||||||||
| Изгубљена финала | 16 | ||||||||||||||
| Најбољи пласман | Бр. 3 (29. јануар 2018) | ||||||||||||||
| Тренутни пласман | Бр. 121 (14. август 2023) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
| Парови | |||||||||||||||
| Победе—порази | 88—99 (47,06% у главним жребовима АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) | ||||||||||||||
| Освојени турнири | 0 (1 фјучерс) | ||||||||||||||
| Изгубљена финала | 2 | ||||||||||||||
| Најбољи пласман | Бр. 49 (15. април 2013) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
| Екипна такмичења | |||||||||||||||
| Дејвис куп | П (2018) | ||||||||||||||
| АТП куп | ГФ (2020) | ||||||||||||||
| Званични веб-сајт | |||||||||||||||
| https://marincilic.com | |||||||||||||||
| Ажурирано: 14. август 2023. | |||||||||||||||
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
Представљајући  | ||
| Тенис | ||
| Олимпијске игре | ||
 | Токио 2020. | Парови |
Највеће успехе у каријери је постигао на тврдој подлози: 2014. је тријумфовао на Отвореном првенству САД победивши у финалу Кеја Нишикорија[12] док је 2016. дошао до титуле на турниру мастерс 1000 серије у Синсинатију где је у финалном мечу био бољи од другог тенисера света Ендија Марија.[13]
Прилику за другу гренд слем титулу имао је у финалу Вимблдона 2017. али је поражен од Роџера Федерера у три сета. Чилић је имао шансу да постане тек други тенисер из Хрватске који би освојио Вимблдон, после успеха Горана Иванишевића из 2001. године.[14]
У финалу Отвореног првенства Аустралије 2018. је поново поражен од Федерера, овога пута у узбудљивом мечу од пет сетова.[15] Овај резултат омогућио му је напредовање на АТП листи до треће позиције.[16] Такође, постао је први тенисер из Хрватске који је играо финале овог гренд слема.[17]
У пару са Иваном Додигом освојио је сребрну медаљу на Олимпијским играма у Токију.[18]
Марин Чилић рођен је 28. септембра 1988. у Међугорју, Босна и Херцеговина (тада СФР Југославија) као трећи од четири сина Зденка и Ковиљке Чилић.[19] Има два старија брата, Горана и Винка, и млађег Милета.[19] Тенис је почео да игра са седам година.[19][20]
Чилић је велики љубитељ фудбала и ватрени је навијач хрватског националног тима и ФК Милана, а омиљени играчи су му Кака и Робињо.[20] Када је био дете, идоли у тенису били су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић.[20]
Живи у Монте Карлу. Ожењен је Кристином Милковић, са којом има синове Балда и Вита.[21]
Чилић воли да игра на свим подлогама, али истиче да се боље осећа на брзим подлогама, као што су тврда и травната, због његовог стила игре.[20] Свој бекхенд сматра својим најјачим оружјем,[20] а узори су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић.[20] Тренира га Аустралијанац Боб Брет, и често вежба у Бретовој тениској академији у Сан Рему.[20]
Чилић је 2004. године почео да игра на турнирима за јуниоре, организованим од стране Међународне тениске федерације. Играо је и на једном фјучерс турниру у Хрватској, и завршио годину као 1463. играч на АТП листи најбољих тенисера света. 2005. године освојио је Отворено првенство Француске у јуниорској конкуренцији, успут победивши Ендија Марија у полуфиналу, а достигао је и четвртфинала остала три гренд слем турнира.[20] Тако је постао први хрватски тенисер који је освојио неки јуниорски гренд слем турнир у 21. веку. 2005. годину завршио је као други јуниор света, а исте године по први пут је играо на једном АТП турниру, у Умагу.
Први јуниор света постао је први јуниор света. Такође је освојио неколико фјучерса и чаленџера, а играо је и неколико АТП турнира, на којима му је најбољи резултат било полуфинале у Гштаду. 2006. је по први пут заиграо и у Дејвис купу, заменивши у репрезентацији Хрватске Ивана Љубичића. Годину је завршио међу двеста најбољих тенисера света на АТП листи. 2007. достигао је своје прво АТП полуфинале у каријери, на турниру у Квинс Клабу, Лондон, у којем га је резултатом 6:4, 7:5 победио некадашњи први тенисер света Енди Родик. На путу до полуфинала савладао је љубимца домаће публике, Тима Хенмана. Крајем сезоне ушао је у још једно полуфинале, у Санкт Петербургу, а играо је и за Хрватску у првом колу Дејвис купа 2007. против Немачке, победивши Бенјамина Бекера и омогућивши Хрватској пролазак у даље фазе такмичења. Сезону, у којој је остварио две победе над четвртим играчем света Николајем Давиденком, завршио је на 71. месту АТП листе.
2008. годину отвара наступом у индијском Ченају, где је достигао полуфинале и у појединачној и у конкуренцији парова. У првом колу је савладао Виктора Троицког са 3:6, 7:6(6), 6:1, Николу Маија са 6:2, 6:4 у другом и Робина Хасеа у четвртфиналу са 4:6, 6:2, 6:3. У полуфиналу га је савладао Михаил Јужни резултатом 6:2, 6:3. На Отвореном првенству Аустралије достигао је четврто коло, елиминишући два носиоца, укључујући и прошлогодишњег финалисту турнира Фернанда Гонзалеса. Чилића је у четвртом колу поразио Џејмс Блејк резултатом 6:3, 6:4, 6:4. Након овог турнира Чилић је заузео 39. место на АТП листи, и по први пут у каријери се нашао међу четрдесет најбољих тенисера света.
Четврто коло достигао је и на Вимблдону. У првом колу је победио Јарка Нијеминена резултатом 6:4, 3:6, 6:3, 6:7(6), 7:5, а у другом четрнаестог носиоца Пола-Анрија Матјеа са 6:7(5), 6:3, 6:4, 7:6(6). У четвртом колу га је поразио француски тенисер Арно Клемон. На Мастерсу у Канади је достигао четвртфинале, свој најбољи резултат на АТП Мастерс турнирима у каријери. У трећем колу је однео победу над бившим бројем један Ендијем Родиком, али га је у четвртфиналу савладао Жил Симон. Чилић је затим играо на турниру Пајлот пен тенис у Њу Хејвену, Конектикат, на ком је освојио своју прву АТП титулу. На путу до титуле савладао је Виктора Троицког, Јиргена Мелцера, Игора Андрејева, и у финалу Мардија Фиша резултатом 6:4, 4:6, 6:2.
На Отвореном првенству Америке је достигао треће коло, у ком га је поразио Новак Ђоковић са 6:7(7), 7:5, 6:4, 7:6(0). У првом колу је победио Жилијена Бенетоа у пет сетова, у мечу који је трајао више од четири сата, а у другом домаћег играча Робија Ђинеприја у четири сета, 6:4, 2:6, 6:2, 7:5. Сезону је завршио међу тридесет најбољих тенисера света, на 22. месту.
 | Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
На турниру у Ченају, Индија, Чилић је освојио своју другу титулу у каријери и прву у 2009. години.[22] У финалу је победио домаћег тенисера Сомдева Девармана резултатом 6:4, 7:6(3). На Отвореном првенству Аустралије 2009. је достигао четврто коло, након победе над Давидом Ферером у четири сета. У четвртом колу га је победио Хуан Мартин дел Потро, такође у четири сета. Недуго касније, Чилић је освојио турнир у Загребу, победивши саиграча из Дејвис куп репрезентације Марија Анчића 6:3, 6:4, а затим је играо за Хрватску у Дејвис купу 2009. против Чилеа у првом колу светске групе. Победио је у два меча, једном појединачном и у пару са Анчићем.
На Отвореном првенству Француске Чилића је у четвртом колу победио трећи тенисер света Енди Мари резултатом 7:5, 7:6(4), 6:1. Чилић је претходно у трећем колу остварио победу над осамнаестим носиоцем Радеком Штјепанеком у три сета. На турниру у Квинс Клабу, Лондон, поражен је у другом колу од стране Николе Маија из Француске. На Вимблдону 2009. је у другом колу остварио победу над Семом Кверијем, и то у пет сетова, 4:6, 7:6(3), 6:3, 6:7(4), 6–4. Изгубио је у наредном колу од Томија Хаса у пет сетова, иако је имао неколико меч лопти. На турнирима у Северној Америци остварио је лоше резултате — поражен је у првим колима и у Вашингтону и на Канада мастерсу — али је зато на Отвореном првенству САД 2009. остварио свој најбољи резултат на гренд слем турнирима, четвртфинале. У четвртом колу је савладао другог носиоца и једног од фаворита Ендија Марија у три сета 7:5, 6:2, 6:2. Хуан Мартин дел Потро га је победио у четвртфиналу резултатом 4:6, 6:3, 6:2, 6:1.
| Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Победник | 1. | 2014. | Отворено првенство САД | Тврда |  Кеј Нишикори |
6:3, 6:3, 6:3 |
| Финалиста | 1. | 2017. | Вимблдон | Трава |  Роџер Федерер |
3:6, 1:6, 4:6 |
| Финалиста | 2. | 2018. | Отворено првенство Аустралије | Тврда | Роџер Федерер |
2:6, 7:6(7:5), 3:6, 6:3, 1:6 |
| Исход | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Сребро | 2020. | Олимпијске игре у Токију | Тврда | Иван Додиг |
Никола Мектић Мате Павић |
4:6, 6:3, [6:10] |
|
|
|
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Победник | 1. | 24. август 2008. | Њу Хејвен, САД | Тврда |  Марди Фиш |
6:4, 4:6, 6:2 |
| Победник | 2. | 11. јануар 2009. | Ченај, Индија | Тврда |  Сомдев Деварман |
6:4, 7:6(7:3) |
| Победник | 3. | 8. фебруар 2009. | Загреб, Хрватска | Тврда (д) | Марио Анчић |
6:3, 6:4 |
| Финалиста | 1. | 11. октобар 2009. | Пекинг, Кина | Тврда |  Новак Ђоковић |
2:6, 6:7(4:7) |
| Финалиста | 2. | 1. новембар 2009. | Беч, Аустрија | Тврда (д) |  Јирген Мелцер |
4:6, 3:6 |
| Победник | 4. | 10. јануар 2010. | Ченај, Индија (2) | Тврда | Станислас Вавринка |
7:6(7:2), 7:6(7:3) |
| Победник | 5. | 7. фебруар 2010. | Загреб, Хрватска (2) | Тврда (д) |  Михаел Берер |
6:4, 6:7(5:7), 6:3 |
| Финалиста | 3. | 9. мај 2010. | Минхен, Немачка | Шљака |  Михаил Јужни |
3:6, 6:4, 4:6 |
| Финалиста | 4. | 20. фебруар 2011. | Марсеј, Француска | Тврда (д) |  Робин Седерлинг |
7:6(10:8), 3:6, 3:6 |
| Финалиста | 5. | 31. јул 2011. | Умаг, Хрватска | Шљака |  Александар Долгополов |
4:6, 6:3, 3:6 |
| Финалиста | 6. | 9. октобар 2011. | Пекинг, Кина (2) | Тврда |  Томаш Бердих |
6:3, 4:6, 1:6 |
| Победник | 6. | 30. октобар 2011. | Санкт Петербург, Русија | Тврда (д) | Јанко Типсаревић |
6:3, 3:6, 6:2 |
| Финалиста | 7. | 6. мај 2012. | Минхен, Немачка (2) | Шљака | Филип Колшрајбер |
6:7(8:10), 3:6 |
| Победник | 7. | 17. јун 2012. | Лондон, В. Британија | Трава |  Давид Налбандијан |
6:7(3:7), 4:3 (дискв.) |
| Победник | 8. | 15. јул 2012. | Умаг, Хрватска | Шљака |  Марсел Гранољерс |
6:4, 6:2 |
| Победник | 9. | 10. фебруар 2013. | Загреб, Хрватска (3) | Тврда (д) | Јирген Мелцер |
6:3, 6:1 |
| Финалиста | 8. | 16. јун 2013. | Лондон, В. Британија | Трава |  Енди Мари |
7:5, 5:7, 3:6 |
| Победник | 10. | 9. фебруар 2014. | Загреб, Хрватска (4) | Тврда (д) | Томи Хас |
6:3, 6:4 |
| Финалиста | 9. | 16. фебруар 2014. | Ротердам, Холандија | Тврда (д) | Томаш Бердих |
4:6, 2:6 |
| Победник | 11. | 23. фебруар 2014. | Делреј Бич, САД | Тврда |  Кевин Андерсон |
7:6(8:6), 6:7(7:9), 6:4 |
| Победник | 12. | 8. септембар 2014. | Њујорк, САД | Тврда | Кеј Нишикори |
6:3, 6:3, 6:3 |
| Победник | 13. | 19. октобар 2014. | Москва, Русија | Тврда (д) | Роберто Баутиста Агут |
6:4, 6:4 |
| Победник | 14. | 25. октобар 2015. | Москва, Русија (2) | Тврда (д) | Роберто Баутиста Агут |
6:4, 6:4 |
| Финалиста | 10. | 21. фебруар 2016. | Марсеј, Француска (2) | Тврда (д) |  Ник Кириос |
2:6, 6:7(3:7) |
| Финалиста | 11. | 21. мај 2016. | Женева, Швајцарска | Шљака | Станислас Вавринка |
4:6, 6:7(11:13) |
| Победник | 15. | 21. август 2016. | Синсинати, САД | Тврда | Енди Мари |
6:4, 7:5 |
| Победник | 16. | 30. октобар 2016. | Базел, Швајцарска | Тврда (д) | Кеј Нишикори |
6:1, 7:6(7:5) |
| Победник | 17. | 7. мај 2017. | Истанбул, Турска | Шљака |  Милош Раонић |
7:6(7:3), 6:3 |
| Финалиста | 12. | 25. јун 2017. | Лондон, В. Британија (2) | Трава | Фелисијано Лопез |
6:4, 6:7(2:7), 6:7(8:10) |
| Финалиста | 13. | 16. јул 2017. | Вимблдон, В. Британија | Трава | Роџер Федерер |
3:6, 1:6, 4:6 |
| Финалиста | 14. | 28. јануар 2018. | Мелбурн, Аустралија | Тврда | Роџер Федерер |
2:6, 7:6(7:5), 3:6, 6:3, 1:6 |
| Победник | 18. | 24. јун 2018. | Лондон, В. Британија (2) | Трава | Новак Ђоковић |
5:7, 7:6(7:4), 6:3 |
| Победник | 19. | 13. јун 2021. | Штутгарт, Немачка | Трава | Феликс Оже-Алијасим |
7:6(7:2), 6:3 |
| Финалиста | 15. | 24. октобар 2021. | Москва, Русија | Тврда (д) | Аслан Карацев |
2:6, 4:6 |
| Победник | 20. | 31. октобар 2021. | Санкт Петербург, Русија (2) | Тврда (д) | Тејлор Фриц |
7:6(7:3), 4:6, 6:4 |
| Финалиста | 16. | 2. октобар 2022. | Тел Авив, Израел | Тврда (д) | Новак Ђоковић |
3:6, 4:6 |
|
|
|
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 30. јул 2011. | Умаг, Хрватска | Шљака | Ловро Зовко |
 Симоне Болели Фабио Фоњини |
3:6, 7:5, [7:10] |
| Финалиста | 2. | 30. јул 2021. | Токио, Јапан | Тврда | Иван Додиг |
Никола Мектић Мате Павић |
4:6, 6:3, [6:10] |
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнери | Противници | Резултат | Извор |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 25–27. новембар 2016. | Дејвис куп, Загреб, Хрватска | Тврда (д) | Иво Карловић Иван Додиг Франко Шкугор |
Хуан Мартин дел Потро Федерико Делбонис Гвидо Пеља Леонардо Мајер |
2:3 | [23] |
| Победник | 1. | 23–25. новембар 2018. | Дејвис куп, Лил, Француска | Шљака (д) | Борна Ћорић Франко Шкугор Мате Павић Иван Додиг |
 Лука Пуј Жереми Шарди Пјер-Иг Ербер Никола Маи Жо-Вилфрид Цонга |
3:1 | [24] |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
