Мапуто

From Wikipedia, the free encyclopedia

Мапуто

Мапуто (порт. ) познат као Лоренсо Маркеш до 1976. године, главни је и највећи град Мозамбика[1] са 1.114.000 становника (урбана зона 1.691.000).[2] Метрополитанска област укључује град Матолу и има укупно 2.717.437 становника. Мапуто је лучки град са привредом усредсређеном на трговину. Такође је познат по својој културној сцени и препознатљивој, еклектичној архитектури.[3][4][5] Налази се на западној страни залива Мапуто код ушћа реке Тембе.

Укратко Мапуто порт., Административни подаци ...
Мапуто
Thumb
Мапуто
Thumb
Thumb
Административни подаци
Држава Мозамбик
Становништво
Становништво
  2006.1.766.184
  густина5.093,24 ст./km2
Географске карактеристике
Координате25° 57′ 56″ Ј; 32° 35′ 19″ И
Временска зонаUTC+2
Апс. висина47 m
Површина346,77 km2
Thumb
Мапуто
Мапуто на карти Мозамбика
Поштански број1100
Позивни број21
Веб-сајт
http://www.cmmaputo.gov.mz
Затвори

Залив Мапуто је открио Португалац Антонио де Кампо, али први који га је истражио је Лоренсо Маркеш 1544. Село које је живело од трговине слоновачом је постало град 1876. под именом Лоренсо Маркеш у част морепловца. Изградња железничке пруге између Лоренсо Маркеша и Преторије у Јужноафричкој Републици 1895. довела је до повећања броја становника. 1898. Лоренсо Маркеш је постао главни град португалске источне Африке и остао је када је Мозамбик стекао независност 1975. Фебруара 1976. име града је промењено у Мапуто по истоименој реци која се улива у јужном делу залива.

Мапуто има бројне знаменитости, укључујући Трг независности, градску скупштину, тврђаву Мапуто, Централну пијацу, вртове Тундуру и Железничку станицу Мапуто. Мапуто је познат као естетски атрактиван, иако оронуо град. Са широким авенијама дуж којих се пружају дрвореди жакаранде и акације, стекао је надимке Град акација[6] и Бисер Индијског океана.[7] Град је познат по својој изразитој, еклектичној архитектури, са португалским колонијалним неокласичним и мануелским стиловима уз модерне ар деко, Баухаусове и бруталистичке зграде.[4][8][9] Историјски округ Бајкса де Мапуто је центар града. Мапуто има живахну културну сцену, са многим ресторанима, музичким и извођачким догађањима, и локалном филмском индустријом.[10] Економија Мапута усредсређена је на његову луку, кроз коју се превози већи део увоза и извоза Мозамбика.

Географија

Клима

Више информација Клима Мапута (39 m), Мозамбик (1961–1990), Показатељ \ Месец ...
Клима Мапута (39 m), Мозамбик (1961–1990)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 29,9
(85,8)
29,6
(85,3)
29,3
(84,7)
27,8
(82)
26,4
(79,5)
24,6
(76,3)
24,4
(75,9)
25,3
(77,5)
26,1
(79)
26,5
(79,7)
27,4
(81,3)
29,1
(84,4)
27,2
(81)
Просек, °C (°F) 26,3
(79,3)
26,2
(79,2)
25,6
(78,1)
23,5
(74,3)
21,4
(70,5)
18,9
(66)
18,8
(65,8)
20,0
(68)
21,5
(70,7)
22,4
(72,3)
23,8
(74,8)
25,5
(77,9)
22,8
(73)
Минимум, °C (°F) 22,3
(72,1)
22,3
(72,1)
21,5
(70,7)
19,4
(66,9)
16,9
(62,4)
14,4
(57,9)
14,2
(57,6)
15,4
(59,7)
17,2
(63)
18,3
(64,9)
19,7
(67,5)
21,4
(70,5)
18,6
(65,5)
Количина падавина, mm (in) 171,1
(6,736)
130,5
(5,138)
105,6
(4,157)
56,5
(2,224)
31,9
(1,256)
17,6
(0,693)
19,6
(0,772)
15,0
(0,591)
44,4
(1,748)
54,7
(2,154)
81,7
(3,217)
85,0
(3,346)
813,6
(32,032)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 8,1 7,6 7,0 4,4 2,8 2,4 1,8 2,2 3,2 5,5 7,9 7,5 60,4
Релативна влажност, % 76 76 77 76 74 73 72 71 73 75 75 74 74,3
Сунчани сати  месечни просек 223 210 225 229 253 246 256 252 228 210 198 220 2.750
Извор #1: Deutscher Wetterdienst[11]
Извор #2: Danish Meteorological Institute (sun only)[12]
Затвори

Смјештен на Индијском океану, Мапуто је посебно рањив на климатске утицаје попут циклона, поплава и пораста нивоа мора. Сиромаштво и неједнакост, који су концентрисани у пренасељеним четвртима, додатно погоршавају рањивост на климатске промене у граду.[13]

Историја

Становништво

Више информација Година, Становништво ...
Популација (ист.): Мапуто
Година
Становништво
Затвори

Привреда

Саобраћај

Партнерски градови

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.