Remove ads
Манастир Старо Хопово је у сремској епархији Српске православне цркве. Смештен у источном делу Фрушке горе на 2 удаљености од манастира Ново Хопово.
| Манастир Старо Хопово | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Оснивање | 15. век |
| Оснивач | Ђорђе Бранковић |
| Место | Фрушка гора |
| Држава |  Србија |
Оба истоимена, суседна манастира, Старо и Ново Хопово имају готово истоветну историју. Манастире је подигао исти ктитор Бранковић а манастирске цркве су дуго имале истог патрона.[1] Оба манастира су на истом грунту и деле исте привилегије. С тим да је Старо Хопово увек мањи и сиромашнији манастир - називан и "манастирчић". Манастирска црква је првобитно била посвећена Св. Николи,[2] а касније у 18. веку св. Пантелејмону. Према предању манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић крајем 15. века, (1496-1502),[3] а први запис о манастиру је из 1545-1546. године.[2] Старо Хопово је 1753. године био филијала Новог Хопова или "Хопова", а њиме руководи новохоповски игуман.
Старе дрвене црква срушена је у земљотресу 1752.[4]
Новоизграђена црква је патосана циглом а покривена храстовом шиндром. Било је то у време заслужног хоповског архимандрита Кир Захарија Миливојевића, дугогодишњег игумана.[5] Он је дао да се промени патрон новог храма, да би се разликовао од Новог Хопова, а узео је за храмовног - свог "заветног заштитника" Пантелејмона. Од старе цркве је остала незаштићена часна трпеза, коју су морали или пренети у нови храм или закопати у земљу. Мошти Св. Теодора Тирона пренете су из Старог у Ново Хопово, где се и данас налазе. Претходно је игуман Захарије нашао бечејског поседника Михајла Чокића, да плати (513 форинти) израду уметнички израђеног ћивота од ораховине, у које су мошти 1747. године похрањене.[6] У малој једнобродној цркви налазио се барокни иконостас велике вредности, на коме је престоне иконе сликао иришки иконописац самоук Јефрем Исајловић 1793. године.[7] Сачуване су иконе које је је радио иконописац Јанко Халкозовић.[4]
Приликом пописа 1753. године уз манастирски храм је био манастирски "дом" (конак) који су чиниле две монашке ћелије и трпезарија.[8] По правилу новохоповски игуман је редовно слао из Новог Хопова по два калуђера, да извесно време ту бораве и службују; на смену. Манастир тада био сиромашан, са мајданом пешчара камена (отворен 1856), четири воденице и ливаде од пет коса.
У Другом светском рату од стране усташа иконостас је оштећен и демонтиран, а манастирски конак разрушен. У току су припремни радови за обнову манастира, а у самом храму су урађени већ неки радови.[тражи се извор]
Поново је манастир Старо Хопово оживео 2008. а отворен 2014. године.[9] Седамдесет година је био напуштен (пред Други светски рат) па оштећен, у рушевинама. Остао је мушки, а манастиром руководи настојатељ протосинђел Атанасије Гатало, са монасима. У близини се налази капелица над старим извором потока Јеленца - Извор Старо Хопово.
Remove ads
Remove ads
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads