Манастир Подластва

Манастир Подластва је женски манастир Српске православне цркве који се налази у месту Ластва Грбаљска, у Грбљу, Црна Гора. Женски је манастир. Верује се да га је подигао цар Душан 1350. године на месту ранохришћанске цркве из V века.^[1].

Манастир Подластва
Основни подаци
Јурисдикција	Митрополија црногорско-приморска
Оснивање	14. век
Оснивач	цар Душан
Управник	игуман Јустин Мреновић
Место	Ластва Грбаљска
Држава	Црна Гора

Старешина манастира је игуман отац Јустин (Мреновић), са сестринством на челу од 8. јула 2023. године.^[2]

Историја

Краљ Милутин је почетком 14. века Грбаљ даровао Котору. Богородичин манастир је подигао цар Душан 1350. године.^[3] Помиње се у писаним актима манастир 1417. године. Грбаљски законик је написан 1427. године у овој светој обитељи. Као зборно мјесто свих Грбљана, светилиште у коме су се доносиле све важне политичке и вјерске одлуке, манастир је током низа грбаљских устанака и буна стално био изложен рушењима и пљачкама. Претпоставља се да је срушен 1452. године када је страдао и манастир Светог Архангела Михаила на Превлаци.^[4]

Манастир се налазио у маларичном крају, на ободу Мрчева поља, и дуго је био развалина. Близу је село Ластве Грбљанске, па се раније писало "Под-Ластву".^[5]

Више пута страдао у ратним разарањима. Обновљен је 1700. године и био православно духовно средиште краја, са богатом књижницом.^[6] Петар I Петровић Његош је у манастиру преговарао са француском војском. Мајстор херцегновски златар Радић исковао 1736. године сребрну петохлебницу са позлатом за манастир. Помиње се 1736. године његов игуман Георгије. Калуђер и игуман (администратор) манастира био је неко време (1867-1869) Митрополит Митрофан Бан.^[7] Аустријанци војници су га спалили 1869. године током Бокељског устанка. Поново је обновљен 1874. године, да би поново пострадао у Првом светском рату.

Бошко Стрика пише 1930. године да треба да се обнови срушени манастир.^[8] Изнова је заиста подигнут и насељен калуђерима 1936. године. Протосинђел Варнава родом из Сарајева настојатељ је манастира. Премештен је ту почетком 1941. године архимандрит Дионисије Миковић, из манастира Бање. Разрушен је манастир у земљотресу 1979. године и потом обновљен.

Манастирска црква Рођена Пресвете Богородице је једноставна једнобродна грађевина, са полукружном апсидом на источној и порталом на западној страни. Иконостас је осликао 1747. године Ђорђе Димитријевић.^[9] Изузетан црквени живопис из 15. и 17. века уништен је током катастрофалног земљотреса 1979. године. Уз цркву се налазе конаци у којима је некада била и школа.

Константин Кнежевић био је игуман манастира од (1968.-1991).

Патријарх српски Павле је 1992. године присуствовао сахрани 80 Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у порти овог манастира, који су побијени од братске руке 1944. године.^[10]

"Друштво за обнову манастира Подластва" основали су 1996. године побожни Грбљани.^[11] Био је пре мушки а сада је женски манастир, а игуманија је била Доротеја Делић, која се до 1996. године налазила у манастиру Дужи.

Види још

• Грбаљ
• Манастир Светог Архангела Михаила

Референце

1. „Манастир Подластва”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2013. г. Приступљено 30. 10. 2015.
2. „Јустин Мреновић”.
3. "Насеља српских земаља", Београд 1913.
4. , Приступљено 11.10. 2015.
5. "Глас истине", Нови Сад 1887.
6. Олга Зиројевић: "Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године", Београд 1984.
7. Божидар Петрановић: "Богомили", Задар 1867.
8. Бошко Стрика: "Српске задужбине: Далматински манастири", Загреб 1930.
9. "Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа", Београд 1950.
10. Православље, 1261, 1. октобар, Патријарх српски Иринеј на прослави јубилеја (800 година) СПЦ у Будви. Београд: СПЦ. 2019. стр. 2.
11. Сенка Ковач: "Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије", Београд 2005.

Спољашње везе