Магнетострикција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Магнетострикција је особина феромагнетских материјала да под утицајем магнетског поља незнатно мијењају димензије. Магнетострикцијски ефект настаје кад тијела при скупљању и растезању мијењају пермеабилност због магнетострикције.
Магнетострикција и магнетострикцијски ефект се тумаче теоријом магнетских подручја (домена) у феромагнетским материјалима. У њима су атомски магнети домена поравнани у једном од 6 праваца с олакшаном магнетизацијом. Домени сличног правца се оријентишу као и спољно магнетско поље, до одређене тачке — тачке засићења. Деформације тијела су реда милионитих дијелова милиметра.
Магнетостриктивна својства имају гвожђе, кобалт, и никл, и већина њихових легура. У пракси се често користе легуре никл-кобалт, кобалт-челик и ферити.
М. се користи у ултразвучним претварачима (генераторима и пријемницима). Радне фреквенције су од 1 до 100 .
- Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета, pp. 205–206.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
