From Wikipedia, the free encyclopedia
Маварска инвазија Иберијског полуострва (711—718) почела је када су Маври напали државу Визигота на Иберијском полуострву. Предводио их је берберски војсковођа Тарик ибн Зијад који је био поданик калифа из Дамаска. Искрцали су се крај Гибралтара 30. априла 711. и кренули на север.
Следеће године Тариковим снагама придружују се снаге емира Мусе ибн Нусаира. Током осмогодишњег рата Маври су заузели већину Пиринејског полуострва осим малих подручја на северозападу (Астурија) и великог дела Баскије. Освојено подручје добија име Ал-Андалуз и постаје део Омејадског царства.
Доласком Родерика на визиготски престо, у хиспанском Визиготском краљевству долази до унутрашњих сукоба. Родерик је дошао на власт 709. свргавањем претходног краља Витиза. Родерикови противници су побегли и окупили се на обалама Магреба, крај Сеуте, с друге стране Гибралтара. Тамо су се већ налазили Јевреји и аријанци који су побегли после покушаја католичких бискупа, правих владара Визиготског краљевства, да их насилно покрсте.
Сеуту је контролисао Јулијан Сеутски који је био Родериков вазал, али је био у добрим односима са Родериковим противницима, присталицама Витиза. Формирала су се два табора што је било сасвим довољно за грађански рат. У близини Сеуте налазила се муслиманска војска из северне Африке под вођством емира Мусе ибн Мусаира. Јулијан Сеутски је затражио помоћ од емира Мусе против визиготског краља Родерика.
Муса је у почетку био скептичан, сматрајући да се ради о визиготској замци, али увиђао је велику корист од таквог савеза. Емир Муса одобрава јула 710. мали поход на обале Шпаније. Тај пробни поход водио је Тарик ибн Малук и показало се да се може извести већа акција.
Већа инвазија почиње у пролеће 711. У то време краљ Родерик ратовао је против Баска и Франака на северу близу града Памплоне. Берберски војсковођа Тарик ибн Зијад прелази Гибралтарски мореуз 30. априла са око 1.700 људи. Онај ко их је и видео мислио је да се ради о трговачким бродовима. Касније долазе остали, па Тарик стиже чак до Картахене.
Родерик се вратио са својом војском са севера. Имао је 25.000 војника, који су се сукобили са 7.000 Мавара у бици код Гадалете 19. јула 711. Родерик је поражен у тој бици највише због дезертерства међу његовим војницима. Верује се да је убијен у тој бици, као и главнина његових дворана. Родерикова војска се разбежала, а Визиготи су остали без вођства. Тарик заузима велики део Иберијског полуострва.
Следеће године Тариковим снагама се придружују снаге емира Мусе ибн Нусаира. Током осмогодишњег рата Маври су заузели већину Иберијског полуострва осим малих подручја на северозападу (Астурија) и великог дела Баскије. Освојено подручје добија име Ал-Андалуз и постаје део Омејадског калифата. Преживело визиготско племство је побегло код Меровинга у Франачку.
Освајачи су кренули преко Пиринеја али победио их је мајордом Франачког краљевства Карло Мартел у бици код Поатјеа 732. Маври су задржали мале делове Француске до 759. Хришћанска Реконкиста започела је победом Визигота Пелаја од Астурије у бици код Ковадонге 722.[1]
Мавари су наредних осам векова имали упориште на Пиринејском полуострву, након чега су хришћани почели да заузимају неке делове територије. 1492. године Фернандо II од Арагона и краљица Изабела I од Кастиље победом у бици код Гранаде, последњем муслиманском упоришту протерују муслимане са полуострва и завршавају шпанско освајање државе.[2] Након успеха хришћанске Реконкисте, која се завршава освајањем Гранаде 1492., већина мавара протерана је у северну Африку, а остали под притиском прихватају хришћанство.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
