Remove ads
Лучењец (слч. , мађ. , ) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Банскобистричког краја.
| Лучењец Lučenec | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Банскобистрички |
| Округ | Лучењец |
| Регија | Новохрад |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2023 | 25.018[1] |
| — густина | 527,12[2] ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 19′ 43″ С; 19° 40′ 09″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 194 m |
| Површина | 47,79[3] km2 |
  Лучењец Лучењец на карти Словачке | |
| Поштански број | 984 01 |
| Позивни број | +421-47 |
| Регистарска ознака | LC |
| Веб-сајт | |
| Званични веб-сајт } | |
Лучењец су смештен у јужном делу државе, близу границе са Мађарском. Престоница државе, Братислава, налази се 240 км западно од града.
Рељеф: Лучењец се развио у Јужнословачкој котлини, која се простире између мађарске границе на југу и планине Словачко рудогорје на северу. Град се сместио у долини реке на 200 m надморске висине.
Клима: Клима у Лучењецу је умерено континентална.
Воде: Лучењец се налази на пар потока, који се низводно од града уливају у реку Ипељ.
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у 1128, а околина је била насељена Словацима и Мађарима. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште. У 16. и 17. веку Лучењец се нашао на граници Угарске и Османског царства, која је била пуна сукоба.
Крајем 1918. Лучењец је постао део новоосноване Чехословачке. У периоду од 1938. до 1944. град је био враћен Хортијевој Мађарској, али је поново враћен Чехословачкој после рата. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Remove ads
Данас Лучењец има око 28.000 становника и последњих година број становника стагнира.
Етнички састав: По попису из 2001. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. састав је следећи:
- римокатолици - 56,6%,
- атеисти - 21,1%%,
- лутерани - 14,8%,
- остали.
- Хенрик-Хаим Фингерхут (1910—1941), први спикер Радио-Београда
Лутеранска црква
Римокатоличка црква
Синагога
Хотел Редута
Бивша градска кућа
Градски парк
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads