Ликуд

Ликуд (хебр. , дословно консолидација) је политичка странка у Израелу. Највећа је израелска партија десног центра.^[1][2][3][4]

Ликуд ‎ הליכוד HaLikud
Вођа	Бенјамин Нетанјаху
Оснивач	Менахем Бегин и Јицак Шамир
Основана	1973.
Седиште	Тел Авив  Израел
Идеологија	Национални либерализам конзервативизам ционизам десничарски популизам
Политичка позиција	Десни центар до деснице
Боје	плава
Кнесет	36 / 120
Веб-сајт
http://www.likud.org.il

Историја

Ликуд има своје корене у ревизионистичком ционизму чији је оснивач био Зе'ев Јаботински, као и у либералној и националистичкој идеологији. Одмах након стварања Израела основана је странка Херут (Слобода), којој се 1961. придружила организација Либралим (либерали) у изборном блоку Гахал (тај блок је чинио главну снагу опозиције).

1973. уједињевањем Гахал-а са још странака створена је коалиција Ликуд од стране Менахема Бегина, која је победила изборе 1977, и по први пут Лабуристичка партија је отишла у опозицију. 1988. Ликуд је претворен из коалиције у јединствену партију.

У економској политици странка се залаже за либерализам (и због тога је традиционални ривал Лабуристичкој партији) али и за врло наглашенију националистичку реторику. Међутим, треба напоменути да сви њени лидери (као премијери) били активни у мировним преговорима са Египтом 1977.-1979. и са Палестинцима 1991. и 1998.

Менахем Бегин, (израелски премијер од 1977), био је лидер Ликуд-а од 1973. до 1983. године. Од 1983. до 1993. лидер је био Јицак Шамир, затим Бенјамин Нетанјаху, (премијер од 1996. године), од 1993. до 1999. а потом Аријел Шарон, (премијер од 2001), од 1999. до 2005. године.

2005. Шарон је као премијер донео одлуку о тоталном израелском повлачењу из појаса Газа, што је значило да се дефинитивно напушта идеал "Великог Израела". Ова одлука је довела до раскола унутар странке и Шарон је са својим присталицама основао странку Кадима. Нетанјаху се после раскола вратио на чело партије али је на изборима 2006. Ликуд претрпео крах, изгубивши хегемонију у оквиру израелске деснице.

Ликуд тренутно подржава решење "две државе за два народа", с циљем окончавања израелско-палестинског конфликта, али је веома опрезан и сматра да признање државе Палестине долази тек након прихватања постојања Израела од стране свих палестинских политичких снага, укључујући радикално-исламистички Хамас.

Странка се опоравила и под вођством Нетанјахуа (који се вратио на премијерску функцију 2009) победила на изборима 2009., 2013. и 2015.

Лидери

• Менахем Бегин (1973.-1983)
• Јицак Шамир (1983-1993)
• Бенјамин Нетанјаху (1993.-1999)
• Ариел Шарон (1999.-2005)
• Бенјамин Нетанјаху (2005.-тренутно)

Извори

1. „Likud”. Ynetnews. 1. 2. 2008. Приступљено 30. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Baskin, Judith Reesa, ур. (2010). The Cambridge Dictionary of Judaism and Jewish Culture. Cambridge University Press. стр. 304. ISBN 9780521825979. Приступљено 30. 6. 2015. „To overcome Labor Party dominance, the bulk of center-right parties formed Likud.... In the early twenty-first century, Likud remains a major factor in the center-right political bloc.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. „The Parties in Israel's 2019 Parliamentary Election”. Tony Blair Institute for Global Change. 28. 3. 2019. Архивирано из оригинала 12. 02. 2021. г. Приступљено 14. 04. 2021. „Likud was founded as a secular, centre-right party.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. David Seddon, ур. (2013). A Political and Economic Dictionary of the Middle East. Taylor & Francis. ISBN 9781135355616. „Likud is centre-right, strongly nationalistic and assertive in foreign policy.”

Литература

• Baskin, Judith Reesa, ур. (2010). The Cambridge Dictionary of Judaism and Jewish Culture. Cambridge University Press. стр. 304. ISBN 9780521825979. Приступљено 30. 6. 2015. „To overcome Labor Party dominance, the bulk of center-right parties formed Likud.... In the early twenty-first century, Likud remains a major factor in the center-right political bloc.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Званични веб-сајт