Лехитски језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лехитски језици су група западнословенских језика, током историје распрострањена у Пољској и источним деловима Немачке (Бранденбург, Мекленбург, Померанија). Само три језика из ове групе се данас сматрају живима: пољски, кашупски и шлески, и говоре се највећим делом на територији Пољске. Говорници ових језика називају се Лехитима.

Карактеристике лехитских језика
- прелазак прасловенских гласова испред алвеоларних сугласника у
- замена прасловенских гласова са
- непостојање преласка →
- очуваност назалних самогласника
Подела лехитских језика
- кашупски језик
- полапски језик (изумро у 18. веку)
- пољски језик
- стари поморански језик (изумро)
- словиначки језик (изумро у 20. веку)
- шлески језик
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.