From Wikipedia, the free encyclopedia
Летњи троугао је астеризам чија темена чине звезде Вега (α Лире, магнитуде 0,03), Денаб (α Лабуда, магнитуде 1,25) и Алтаир (α Орла, магнитуде 0,76).[1] Летњи троугао се може видети од сумрака до свитања током летњих месеци, али се неки делови овог астеризма могу видети током целе године (из средњих северних географских ширина).[2] Мада је Летњи троугао лако уочљив астеризам, под овим именом га први пут помиње Ханс Аугусто Реј 1954. године у својој књизи за децу Find the Constellations.[3]
Све три звезде су беле, али док су Вега и Алтаир звезде главног низа, Денеб је суперџин који је престао са фузијом водоника у свом језгру, и у (на астрономским скалама) блиском времену постаће супернова.[4] Осим сличности по боји и привидној магнитуди, ове звезде се међусобно врло разликују:
Вега | Алтаир | Денеб | |
---|---|---|---|
ректасцензија | 18h 36m 56s.336[5] | 19h 50m 46s.999[6] | 20h 41m 25s.915[7] |
деклинација | +38° 47’ 01”,28[5] | +08° 52’ 05”,96[6] | +45° 16’ 49”,22[7] |
спектрална класа | A0V[5] | A7V[6] | A2Iae[7] |
луминозност (луминозност Сунца) | 36[8] | 10,6[9] | 54400[10] |
температура (К) | 9500[8] | 7550[9] | 8500[10] |
удаљеност (с. г.) | 25[8] | 16,7[9] | 1425[10] |
маса (M☉) | 2,3[8] | 1,7 — 1,8[9] | 15[10] |
радијус (R☉) | 2,26 — 2,75[8] | 1,7 — 1,8[9] | 108[10] |
Област Летњег троугла је релативно сиромашна звездама видљивим голим оком, али — с обзиром да кроз њу пролази Млечни пут — обилује објектима дубоког неба и звездама видљивим већ кроз двоглед или мали телескоп.[1]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.