Леонора Карингтон

Леонора Карингтон (Клејтон-ле-Вудс, 6. април 1917 — Мексико Сити, 25. мај 2011) била је мексичка надреалистичка сликарка и књижевница. Родом је из Британије а највећи део живота провела је у Мексико Ситију. Одрасла је у породици текстилног магната, а на њен опус значајно је утицао Макс Ернст, са којим је имала љубавну везу и живела у Паризу. Током Другог светског рата склонила се у неутралну Шпанију, али је тамо неко време била затворена у психијатријској болници. Одатле је успела да побегне и нађе уточиште у Мексику, где је провела остатак живота. Позната је као једна од последњих “оригиналних” надреалиста.

Леонора Карингтон
Датум рођења	(1917-04-06)6. април 1917.
Место рођења	Клејтон-ле-Вудс, Ланкашир, Енглеска
Датум смрти	25. мај 2011.(2011-05-25) (94 год.)
Место смрти	Мексико Сити, Мексико
Правац	надреализам
Утицаји од	Макс Ернст

“Cocodrilo”, скулптура Леоноре Карингтон

Биографија

Леонора Карингтон је рођена у Клејтон-ле-Вудсу, 6. априла 1917. године. Образовање је стекла од својих дадиља, наставника и монахиња. Често је била искључивана из многих школа због своје несташне природе док није послата породици у Фиренци, где је почела да похађа Пенрос Академију уметности. Њен отац је био против њене уметничке каријере, али ју је мајка безусловно подржавала. Након повратка у Лондон, почела је да похађа уметничку школу у Челсију и придружила се Озанфан академији, на чијем челу је био Амеде Озанфан.

Леонора се тада први пут срела са Озанфаном и упознала се с његовим надреалистичким делима у Лефт Банк галерији, 1927. године. Тамо је упознала и друге уметнике, укључујући и Пола Елијара.

Прва изложба Леонориних дела била је у галерији Блумсбери 1933. године. Била је позвана и да излаже 1936. на међународној изложби у Лондону, где је била једина жена учесник - професионални сликар. Постала је звезда преко ноћи.

Леонора је Макса Ернста упознала на једној лондонској забави 1937. Ово двоје се заљубило и везало, али само на кратко. Ернст је, након пресељења у Париз, морао да напусти своју супругу. Леонора и Макс су сарађивали и напредовали док Немци нису напали француско село у ком су они живели и одвели Макса у концентрациони логор 1940. Скрхана, Леонора је отишла у Шпанију. Тензија што је преживела кулминирала је нервним сломом у британској амбасади у Мадриду. Њени родитељи су је одмах сместили у психијатријску болницу. Тамо је била под сталном терапијом кардиазолом - моћним леком који изазива стање шока. После неког времена била је пуштена на кућну негу и о њој се старала медицинска сестра у Лисабону, а потом је Леонора успела да побегне и организује превоз до Њујорка уз помоћ јендог мексичког дипломате, који ју је упознао и с Пикасом. Леонора се потом удала за дипломату, јер је то и био услов да јој помогне.

Ернст је у међувремену био пуштен из логора, заједно са Пеги Гугенхајм, али су и он и Леонора патили што нису више могли да буду заједно. Овакав развој догађаја је имао кључну улогу у њеном даљем стваралаштву. Наставила је да живи и ради у Мексику и Њујорку.

Нисам имала времена да будем ничија муза... Била сам презаузета побуном против своје породице и учењем да будем уметник

Дела

Проза

• (1938)
• (1939)
• (1939)
• (1964)
• (1976)
• (1940)

Драме

• (1951)
• (1960)

Слике

Литература

• Chadwick, Whitney (1985). Women Artists and the Surrealist Movement. Thames and Hudson, New York..
• Sills, Leslie & Whitman. A. "Visions: stories of women artists (Morton Grove, Illinois, 1993).
• Aberth, Susan L (2004). Leonora Carrington - Surrealism, Alchemy and Art. Lund Humphries..
• Moorhead, Joanna. Another world (article about Carrington from the Daily Telegraph magazine, 24 Apr 2010).
• Raay, Stefan van; Moorhead, Joanna; Arcq, Teresa. "Surreal Friends: Leonora Carrington, Remedios Varo and Kati Horna" (Lund Humphries in association with Pallant House Gallery, 2010).
• Chadwick, Whitney (1986). „Leonora Carrington: Evolution of a Feminist Consciousness”. Woman's Art Journal. 7 (1): 37—42. JSTOR 1358235. doi:10.2307/1358235.
• Hertz, Erich. "Disruptive Testimonies: The Stakes of Surrealist Experience in Breton and Carrington." Symposium Vol. 64, no. 2: (2010). Academic Search Premier, EBSCOhost. (accessed March 29, 2012).
• Aberth, Susan (1992). „Leonora Carrington”. Art Journal. 51 (3): 83—85. JSTOR 777352. doi:10.2307/777352.

Спољашње везе

• Галерија слика Леоноре Карингтон