From Wikipedia, the free encyclopedia
Ласторепа луња () је врста птице грабљивице из породице јастребова, једина је врста монотипичног рода . Насељава простор од југоисточне Америке на северу, до источног Перуа, Боливије, Парагваја, крајњег севера Аргентине и јужног Бразила на југу.
Ласторепа луња | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Подтип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Род: | Vieillot, 1818 |
Врста: | |
Биномно име | |
Подврсте | |
| |
Распрострањеност врсте: у току целе године у време гнежђења у време сеобе | |
Синоними | |
|
Достиже дужину тела од 50-68 cm, репа од око 27,5-37 cm, распон крила од приближно 1,12-1,36 m и тежину од 310-600 g. Мужјаци и женке се не разликују значајно у изгледу.[2][3] Боја перја је са доње стране углавном бела, а са горње црна. Летна пера, реп, стопала и кљун су црни, а глава бела. Значајна одлика ласторепе луње је дуг и рачваст реп, који по изгледу подсећа на реп ласте. Кости стопала су релативно кратке за птицу те величине, дуге су само 3,3 cm.[4]
Перје младих птица је једноличније, него перје одраслих јединки, а реп је мање рачваст.
Ласторепа луња се гнезди у великим мочварним шумама, а гнезда свија најчешће на крошњи врсте из породице борова, ређе на крошњи мочварног чемпреса (). Гнезди се само када има довољно расположиве хране и високог дрвећа. Ареал је у прошлости на територији Америке био много већи, али је због уништавања станишта и исушивања мочвара значајно смањен, што је последично довело до смањења популације ласторепе луње за 80%. Обухватао је већину јужних држава и велики део средњег запада (све до Минесоте). Данас је ограничен само на приобалне области југоистока и југозапада САД. Поред Америке ласторепа луња насељава велики део Средње и Јужне Америке. На делу ареала је селица и током пролећа се из делова Средње Америке сели због гнежђења у САД. Где се гнезди око 3% светске популације ласторепе луње.[5] Прелеће хиљаде километара да би пронашла најпогоднија подручја за гнежђење, која проналази у приобалним мочварама. Захваљујући сателитској телеметрији, истраживачи су утврдили, да су поједине птице прелазиле растојање дуже од 16.000 km. Велики део живота проводи у лету, у потрази за гуштерима, малим сисарима и инсектима. Захваљујући морфологији крила и структури репа, ласторепа луња може да без великих напора прелази велика растојања.[6][7][5]
Ласторепа луња се храни малим гмизавцима, као што су змије и гуштери. Ређе, малим водоземцима, као што су жабе; великим инсектима, као што су скакавци и цврчци; малим птицама и птичјим јајима; малим сисарима, укључујући шишмише. Примећено је и да се у Централној Америци редовно храни воћем.[8] Воду пије тако што надлеће површину реке и кљуном узима воду. Након што улови плен обично не престаје да лети, већ га одмах у лету једе.[2]
Гнезди се од марта до маја, а женка полаже од 2 до 4 јаја. Инкубација траје 28 дана, након излегања птићи остају од 36 до 42 дана у гнезду. Често стварају дуготрајне моногамне заједнице, верује се да парови једно време проводе раздвојени, да би се поново сусрели у току сеобе до области у којим се гнезде. Гнезда обично свијају на највишем дрвећу у мочварним подручјима.[2] Повремено се парови враћају до истог гнезда које су користили претходне године. По правилу прављење гнезда завршавају за око 4 дана.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.