Лазар Крџалић (април 1853 — 29. јул 1926.), био је српски сликар и иконописац. Био је под утицајем руске црквене уметности са видним примесама реализма.[1]
| Лазар Крџалић | |
|---|---|
| Датум рођења | април 1853. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 29. јул 1926. (73 год.) |
| Поље | сликарство |
| Правац | црквена уметност реализам |
Лазар Крџалић је своје школовање започео на иконописној школи Московско-сергијевске лавре. Затим је прешао у Московску Вишу уметничко-занатску школу, а своје студије је завршио на Петроградској академији. Школовао се у Русији у периоду од 1878. године до 1884. године. Крџалић је сликао иконостасе у складу са српском богословском праксом, а у његовом раду су присутни елементи које је усвојио током свог образовања у Русији. Школовање Лазара Крџалића везано је за деловање митрополита Михаила Јовановића, који је током друге половине XIX века подржавао одлазак српских уметника на школовање у Русију.[2] У писму митрополита Михаила Јовановића Министарству просвете Кнежевине Србије, захтева се да се „Лазару Крџалићу одреди издржавање од 3-5 дуката месечно“.[2]
1891. године Лазар се оженио Олгом (1874–1949) и од тада заједнички сликају по црквама у ваљевским селима Грабовац, Врело и Каменица, у цркви у Врчину код Београда, у цркви у селу Тамничу крај Неготина. Крџалићи су заједно са Стевом и Полексијом Тодоровић, као и Живком Југовићем, сликали иконостас у селу Глоговцу, у подрињском округу.[3][2] Приликом израде иконостаса цркве у Тамничу, Лазар Крџалић је био заслужан и за столарске, дрворезбарске и позлатарске радове.[2]
Лазар Крџалић је 1903. предавао слободно цртање и краснопис у Ваљевској гимназији.[4]
Цртежи и портрети
- Портрет жене
- Девојка
- Портрет старца
Иконостаси
- Црква Светог Макарија Великог у Убу[5]
- Манастир Тумане (1884-1885)
- Манастир Глоговац
- Манастир Пирковац код Сврљига (1896)[6][7]
- Рашиначки манастир Св. Арханђела код Књажевца (1887-1890)
- Црква Светог Николе у Врелу код Ваљева (1898)
- Савиначка црква у Миријеву (1895)
- Црква Светих Апостола Петра и Павла у Врчину (1895-1897)
- Црква Светих Апостола Петра и Павла у Лешници (1901)[8]
- Црква Светог Георгија у Белој Цркви код Крупња (1899)
- Црква Свете Тројице у Тамничу код Неготина (1899-1900)
- Манастир Буково код Неготина[9]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
