Кусоње (Пакрац)

За другa значења, погледајте страницу Кусоње.

Кусоње су насељено место у саставу града Пакраца, у западној Славонији, Република Хрватска.

Кусоње
Уништена црква Св. Ђорђа у Кусоњама
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Пожешко-славонска
Град	Пакрац
Област	Западна Славонија
Становништво
— 2011.	308
Географске карактеристике
Координате	45° 27′ 38″ С; 17° 13′ 35″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	197
Кусоње Кусоње на карти Хрватске
Кусоње Кусоње на карти Пожешко-славонске жупаније
Остали подаци
Поштански број	34550 Пакрац
Позивни број	+385 34
Регистарска ознака

Историја

Кусоње се помињу око 1600. године у вези са премештањем становништва због опасности од Турака. Године 1597. преселило се осам становника Г. Кушоња у место Градец. Мештани су и касније молили да их аустријска војска поведе из турског ропства, западније у сигурније области. Дана 12. маја 1600. године кренуло је из места 300 Срба бораца предвођених харамбашом Драгићем из Кушоња.^[1]

Место је 1885. године било у склопу Пакрачког изборног среза, са својих 1485 православаца.^[2] Пошта је била у градићу Пакрацу.

Постојао је вековима у насељу српски православни храм. У храму је служио 1894-1900. године поп Лука Поповић.^[3]

Кусоње су у 19. веку имале своју српску народну школу. Објављен је у школским новинама 1883. године оглас за пријем новог учитеља. Тражио се учитељ православне вере, за плату од 350 форинта уз бесплатан стан и огрев. Постављен је тада за привременог учитеља 1883. године Никола Орлић.^[4] Опет је 1887. године тражен учитељ, са истим условима уз које је придодат само још врт. Тражен је 1890-1891. године за народну школу учитељ, којем је понуђена плата износила 400 форинта у новцу, те стан или станарина од 100 форинта и чак 21 кубни метар дрва.^[5] Коста Драгосавац је 1910-1913. године био месни учитељ.

У Пакрачком срезу је деловала Српска народна самостална странка. Када је 1906. године на скупштини изабран Извршни одбор странке, у његов састав су изабрани из Кусоња: Миле Кукић, Петар Рајић и Никола Грујић.^[6]

Срби из Кусоња су 1895. године купили 37 акција "Српске банке" у Загребу.

Други светски рат

Усташе су 13. августа 1942. године одвеле мештане овог села у сеоску цркву. Након што су их угурали унутра, цркву су од споља закључали, а потом су је запалили. На тај начин је страдало 473 Срба. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани у оближње бунаре.^[7]

Рат у Хрватској

За време рата у Хрватској 8. септембра 1991, месец дана након проглашења Српске аутономне области Западне Славоније, на католички празник Мала Госпојина, у село је ушао вод „Алфа” хрватске 105. бригаде Збора народне гарде из Бјеловара са хрватском полицијом (заједно 18 војника и 2 полицајаца).^[8] Напад хрватске војске на претежно српско село је почео у 7:30 сати, када Срби у засједи уништавају хрватско оклопно возило. Посада ЗНГ се заклонила у локалну кућу број 55.^{[9][тражи се бољи извор]} Бој се наставио и следећи дан, када Срби минирају кућу, при чему је сва посада ликвидирана. Хрватска војска је заузела ово место 25. децембра 1991.^{[10][тражи се бољи извор]}

САО Западна Славонија 19. децембра 1991. улази у састав Републике Српске Крајине, која је постојала до маја 1995. и хрватске операције Бљесак. Већина српског становништва је побегла у егзодусу хрватске војске.

Становништво

На попису становништва 2011. године, Кусоње су имале 308 становника, од тога 187 Срба, 101 Хрвата и 20 осталих.^[11] Процес повратка становништва у своје село постоји, али се споро одвија.^[12] На попису становништва 1991. године, Кусоње су имале 1101 становника, од тога 891 Срба, 99 Хрвата, 72 Југословена и 39 осталих.^[13]

Година пописа	укупно	Срби	Хрвати	Југословени	остали
2011.	308	187 (60.71%)	101 (32.79%)	―	20 (6.49%)
2001.	200	―	―	―	―
1991.	1101	891 (80.93%)	99 (8.99%)	72 (6.54%)	39 (3.54%)
1981.	1047	685 (65.43%)	96 (9.17%)	247 (23.59%)	19 (1.81%)
1971.	744	605 (81.32%)	123 (16.53%)	4 (0.54%)	12 (1.61%)
1961.	658	555 (84.35%)	86 (13.07%)	1 (0.15%)	16 (2.43%)

Види још

• Havranek, Danijela. „Dan kada su Kusonje prepolovljene”. portalnovosti.com. Приступљено 2. 1. 2019.